Britanski patolog Džon Klark bio je šef tima forenzičara koji su 1999.. 2000. i 2001. godine vršili obdukcije tela srebreničkih žrtava ekshumiranih iz masovnih grobnica Kozluk, Konjević Polje, Glogova, Lazete, Zeleni Jadar i na području Ravnice.Njegov izveštaj Tužilaštvo je juče uvrstilo u dokazni materijal na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi.
Kratko glavno ispitivanje doktora Klarka Tužilaštvo je iskoristilo samo za preciziranje podataka o obimu i vrsti forenzičkih analiza koje su primenjene. Britanski patolog je potvrdio da je vršio autopsije tela pronađenih u masovnim grobnicama i nadgledao rad tima sastavljenog od 22 forenzičara – patologa i antropologa – čiji su nalazi sadržani u izveštaju.
Osnovni cilj autopsija bilo je utvrđivanje identiteta žrtava, vrsta povreda koje su im nanete i uzroka smrti. Na oko 1.100 do 1.500 tela koje je pregledao tim doktora Klarka pronađeno je u proseku oko 3 povrede iz vatrenog oružja. Poreklo tih povreda utvrđeno je na osnovu oštećenja na kostima budući da su ekshumirana tela bila u raspadnutom stanju. U nedostatku „mekog tkiva“ na kome bi se moglo preciznije utvrditi poreklo povreda, britanski patolog se, kako je objasnio, oslanjao na pomoć antropologa i njihovu procenu vrste oštećenja kostiju koja bi patolozima potom ukazivala na način kako je do povrede došlo, kao i kojim je oružjem naneta.
Odbrana je u unakrsnom ispitivanju nastojala da izveštaj doktora Klarka predstavi kao pristrasan, tvrdeći da je inspirisan podacima dobijenim od tužilaštva koje je težilo samo da potkrepi već podignute optužbe. Zastupnici sedmorice oficira navodili su delove izveštaja koji, po njihovoj oceni, ukazuju na mogućnost da su osobe čija su tela ekshumirana „zapravo stradale u borbi“, a ne kao žrtve egzekucija, kako tvrdi tužilaštvo.
Mada nije isključio tu mogućnost, britanski patolog je ukazao na okolnosti koje, po njemu, upućuju na masovna ubistva. Žrtve nisu bile u vojnim uniformama već u civilnoj odeći, kraj njih nije nađeno ni oružje ni municija, osim ponekad „par metaka u džepu“, u većini slučajeva pogođene su „od pozadi“ a autopsijom je utvrđeno da je uzrok smrti često bio samo „jedan hitac ispaljen u potiljak“, precizirao je dr Klark.