Univerzitet u Beogradu mogao bi da ostane bez zadužbina i fondova, pošto je svih 35 zahteva za povraćaj imovine odbila Agencija za restituciju, a potom i Ministarstvo finansija, kao drugostepeni organ.
Univerzitet se potom žalio Upravnom sudu, koji je doneo nekoliko rešenja, nepovoljnih po Univerzitet, zbog čega je uprava UB tražila sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, ali odgovora još nema.
Na jučerašnjoj sednici Senata UB rečeno je da je situacija sa zadužbinama i fondovima koje su dobrotvori ostavili našem najstarijem univerzitetu alarmantna, te da će se, ukoliko država ne nađe rešenje za ovaj problem, Univerzitet u Beogradu žaliti sudu u Strazburu.
Rektor UB Vladimir Bumbaširević je rekao da Univerzitet godinama pokušava da pronađe rešenje da imovina zadužbina bude vraćena, ali da to onemogućavaju postojeća zakonska rešenja. On je podsetio da je pre Drugog svetskog rata sa 77 zadužbina Beogradski univerzitet bio jedan od bogatijih u Evropi, ali da je nakon rata nacionalizacijom ostao bez njih.
Prorektor Univerziteta u Beogradu Živan Lazović podseća da je, nakon što je stvoren pravni okvir, UB uspeo početkom 2000. godine da obnovi rad 11 zadužbina i tri fonda, a neke od njih su aktivno funkcionisale zahvaljujući dobroj volji opština, pre svega Vračara i Starog grada, koji su izašli u susret Univerzitetu i omogućile da se nacionalizovana imovina na njihovoj teritoriji koristi. Zahvaljujući tome, samo prošle godine je obezbeđeno 13 miliona dinara za stipendiranje i pomoć studentima.
– Kada je 2011. donet Zakon o povraćaju imovine naša želja je bila da povratimo imovinu, ali nas je jedan član tog zakona u tome sprečio. Taj član onemogućuje zadužbinama koje nemaju kontinuitet u radu da potražuju imovinu, a Univerzitetu u Beogradu onemogućuje da potražuje imovinu zadužbina koje nisu obnovile rad. S obzirom da naša nastojanja nisu urodila plodom, tražili smo nedavno sastanak sa premijerkom Anom Brnabić da bismo razmotrili mogućnost da se promeni zakon ili da se nađe neko drugo rešenje, kako bi se ispravila ogromna nepravda, jer je reč o volji zadužbinara koji su se rukovodili plemenitim namerama i imali svest o tome od kakvog su značaja obrazovanje i nauka. Oduzimanjem imovine generacije studenata su oštećene za pomoć i stipendije, a generacijama naučnih radnika je uskraćena mogućnost dobijanja nagrada za svoje naučne radove. Generalno govoreći, na gubitku je ne samo Univerzitet u Beogradu već i društvo u celini – rekao je Lazović, podsećajući da sličan problem imaju i SANU i Matica srpska, jer je imovina koja je njima ostavljena takođe nacionalizovana.
Lazović je rekao da Univerzitet još uvek gaji nadu da će uspeti da povrati imovinu svim pravno raspoloživim sredstvima, te da će se u suprotnom obratiti sudu u Strazburu.
Mitrović: Civilizacijsko pitanje
– Smatram da ne postoji nijedan valjan razlog koji državu sprečava da ispoštuje volju zadužbinara. Rešavanjem ovog pitanja svojoj državi olakšavamo teret finansiranja velikih materijalnih troškova i mogućnost da se taj prihod koristi za modernizaciju nastave. Za mene je ovo pitanje časti i ja bih svaku sednicu Senata počinjao informacijom šta smo kao univerzitet i država uradili na rešavanju ovog pitanja. Ako ova generacija studenata i nastavnika ne shvati koliko je ovo važno civilizacijsko pitanje, onda će nam se stalno kroz istoriju dešavati da se imovina otuđuje i da se nenamenski koristi, a to su stvari protiv kojih se borimo – ocenio je dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
