Uvodi se redovan obavezan skrining pregled 1Ilustracija Foto: Pixabay/valelopardo

Predviđeno je da roditelji imaju pravo na bolovanje s primanjime cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18 godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci. Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

Ukoliko pacijent neopravdano ne dođe na skrinig pregled, a kasnije oboli, učestvovaće u troškovima daljeg lečenja bolesti u iznosu od 35 odsto.

Zakonom je predviđeno i da izabrani lekar može da da bolovanje pacijentu od 60 dana umesto dosadašnjih 30 i da za bolovanje do 30 dana sredstva obezbedjuje poslodavac, a od 31. dana RFZO.

Novina je i da na bolničko lečenje ubuduće pacijenta može da uputi i lekar specijalista, a ne samo izabrani lekar. Predviđeno je i formiranje jedinstvene liste čekanja koju će da vodi RFZO.

Uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i izvršitelja, za one koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja, odnosno one koji su stalno ili privremeno nastanjeni u Srbiji, za žrtve terorizma i borce kojima je status utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.

Produžen je vremenski period od 12 meseci za obračun osnova za naknadu zarada koja se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja te će naknadu činiti prosečna zarada iz tih prethodnih 12 meseci.

Predloženi zakonom o zdravstvenom osiguranju predidja i preventivne i ostale preglede u vezi planiranja porodice, a predvidjeno je i formiranje jedinstvene liste čekanja koju će da vodi RFZO. Zakonom je utvrđeno da su osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini Srbija, odnosno Autonomna pokrajina za ustanove na teritoriji pokrajine, a za apoteke to ostaje jedinica lokalne samouprave.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su i Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, kao i izmenama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj upotrebi opojnih droga i psihotropnih supstanci.

Potvrđen je i Zakon o potvrđivanju Akata o osnivanju Azijske infrastrukturne banke (AIB) koja će Srbiji učlanjenjem omogućiti pristup povoljnim kreditima za realizaciju prioritetnih projekata i obezbediti veću konkurentnost kreditnih ponuda.

Svrha banke je da podstiče održivi ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investira u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju. Banka je osnovana je inicijativu Kine 2015.godine kada je 57 članica potpisalo Akt o pristupanju, od kojih su 37 država regionalni članovi banke, a 20 neregionalni.

Banka je počela sa radom u januaru 2016.godine i prisutpile su joj članice izvan te Unije, poput Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, što joj je omogućilo međunarodni karakter. Trenutno banka broji 93 države članice, sedište banke se nalazi u Pekingu i dodeljen joj je najviši kreditni rejting.

Srbija je ranije iskazala interes za prijem u članstvo AIB I nakon ratifikacije akta o osnivanju deponovanja instrumenata o pristupanju i uplate prve rate učešća kapitala banke Srbija i zvanično postati neregionalni član banke.

Većinom glasova za predsednika Komisije za hartije od vrednosti danas je u Skupštini Srbije izabran je diplomirani ekonomista, Marko Janković sa mandatom koji će trajati do 23. novembra 2021.godine. Janković je, inače, radio u Centropromu AD, Credit Agrikol banci u Srbiji.

Bio je berzanski posrednik Eurohipo AD, a među najvećim poslovima u biografiji je naveo redovnu kupovinu trezorskih zapisa po nalogu Treasury sektora Credi Agricol banke (pojedinačni tiket do 500 miliona dinara), prodaja Credit Agricol Life Srbija osiguranja kompaniji AXA S.A. Pariz…