Uvođenje veronauke u SRJ dokaz postojanja ljudskih prava ili potkopavanje sekularizma?

Nekadašnji ministar vera u vladi Mirka Cvetkovića i pravoslavni teolog Bogoljub Šijaković izjavio je da se uvođenjem veronauke u škole ukida kršenje ljudskih prava vernika.

„Vjeronauka je jedno od osnovnih ljudskih prava. Ono prije svega podrazumijeva pravo na obrazovanje, pravo da se slobodno izabere pogled na svijet, pravo na vijeroispovedanje, kao i prirodno pravo roditelja da vaspitavaju svoju djecu“, rekao je Šijaković i dodao da su prava ograničena „počev od naziva škola, preko školskog enterijera, pa do udžbenika“.

On je pomenuo da u svetu postoje zemlje koje su i demokratske i sekularne, a da imaju organizovan ovakav vid nastave. Šijaković je istakao da je u Kraljevini Jugoslaviji postojao model priznatih crkava, kojima se treba vratiti, smatrao je, koliko je to moguće a da se ne naruše pravne norme.

„S kojim pravom se vjerujuće dijete izlaže uticaju školske sredine koja je okrenuta protiv njegove porodične sredine i šta se tada događa u duši tog djeteta?“, postavio je pitanje Šijaković.

On je izjavio da vernicima pravo na verovanje nije potrebno, jer će oni ispovedati svoju veru bez obzira šta država radila.

„Laičke i demokratske države savremenog svijeta, civilizovane i pravno uređene, imaju vjeronauku u javnim školama i moje mišljenje je da tako treba da bude i u Saveznoj republici Jugoslaviji“, poručio je Šijaković.

Profesorka nacionalne istorije na Pravnom fakultetu u Beogradu Olga Popović-Obradović navela je da sa pravnog aspekta ni na koji način država ne sprečava obrazovanje i negovanje verskog duha deteta.

„Ovde je samo reč o konceptu laičke, odnosno sekularne države, u kojoj je crkva odvojena od države, u kojoj pravo na vresku nastavu nije sporno, ali ono se ne ostvaruje u okviru državnih škola, nego u okviru verskih zajednica i svaki roditelj može u verskim školama da obrazuje svoje dete u religijskom duhu. To pravo mu niko ne osporava“, izjavila je Popović-Obradović.

Prema njenim rečima, posao religijskog obrazovanja dece ne može biti posao države, već verske zajednice.

„Reč je o potpunoj privatnosti u verskim pitanjima. Ustav Savezne Republike Jugoslavije, upravo poštujući to načelo, propisuje da se niko ne može prisiljavati na izjašnjavanje u verskim pitanjima. Dakle, niko ne može biti doveden u situaciju da se mora da se izjasni o tome da li veruje ili ne veruje, u kog boga veruje i kojoj veroispovesti pripada. A ako uvedemo veronauku u škole, takvu situaciju ne možemo izbeći“, izjavila je Popović-Obradović.

Ona je objasnila da, kako je na Balkanu u nacionalni identitet utkan element konfesionalnog, izjašnjavanje o verskoj pripadnosti povlači sa sobom izjašnjavanje i o nacionalnosti.

Kako je navela, to otvara druge probleme pošto je međunacionalna netrpeljivost na ovim prostorima zapravo verska netrpeljivost.

„Nakon svih ovih iskustava, ratova koji su imali versku komponentu – podsetiću vas da su genocidi i zverstva u ovom ratu vršeni u ime vere – ja prosto ne mogu da zamislim da izjašnjavanje dece o veroispovesti u školi neće doneti novo podvajanje i međusobno sukobljavanje“, rekla je Popović-Obradović.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Kraj 2000-te i čitava 2001. bile su godine velikih debata i polemika u javnosti o uvođenju verske nastave u školske klupe. Međutim, uveliko se šuškalo da su poslednji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i patrijarh SPC Pavle stvar već „rešili“.

Uz saglasnost premijera Srbije Zorana Đinđića i predstavnika verskih zajednica pala je odluka da, od nove školske godine septembra 2001, đaci biraju između verske nauke i još jednog, tada bezimenog predmeta, koji će govoriti o demokratiji, ljudskim pravima i toleraniciji.

To su oduševljeno pozdravili čelnici SPC, ali i Savezni ministar vera Bogoljub Šijaković i ministar vera u srpskoj Vladi Vojislav Milovanović.

„Povratak verske nastave u škole prekretnica je u duhovnoj i moralnoj obnovi društva“, saopštio je Sveti arhijerjski sinod SPC, preneo je nedeljnik Vreme.

Deo javnosti koji nije pružao podršku za uveđenje verske nastave burno je reagovao, a pale su i ostavke u Ministarstvu prosvete.

Jedan od retkih pokušaja da se napravi sistemska analiza efekata uvođenja verske nastave, ali i nečega što se naziva „građansko vaspitanje“, bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića 2016. godine završio se neslavno.

Od uvođenja ovih izbornih predmeta, često se upozoravalo i na podelu među đacima na „vernike“ i „građane“, te na diskriminaciju i netrpeljivost koja je dovodila do incidenata među decom.

“Mi smo napravili segregaciju u samoj školi. Ti đaci se razdvajaju i mi smo ti koji smo ih podelili. U višejezičnim sredinama, situacija je još ozbiljnija, jer tu se podele na grupu koja uči pravoslavnu veronauku i grupu koja uči, pa one koji uče, recimo, islamsku veronauku i treća grupa, koja ide na građansko vaspitanje. Mi smo ti koji smo napravili predmete i koji utičemo da imamo segregaciju u školama”, rekao je Verbić u jednom od nastupa, kada je objasnio da još jednom otvori debatu o ovoj temi.

Kakve su rezultate od uvođenja dali predmeti građansko vaspitanje i verska nastava ili „veronauka“ do sada, osim sporadičnih interesovanja istraživača i njihovih publikacija, nije poznato.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.