Tada prestanem da čitam vesti sa portala, međutim, posle nekoliko meseci opet primetim kako se nerviram zbog postupaka pojedinih političara, kaže Danasov sagovornik iz dijaspore Boris Vesović u intervjuu za rubriku Naši ljudi u svetu.
Vesović koji je u Beogradu, na Fakultetu za kulturu i medije, 2012. godine diplomirao na smeru Menadžment u kulturi, već pet godina živi i radi u Dubaiju. Ova odluka donela mu je mogućnost rada u struci i, kako kaže, prostor i mogućnost za napredovanje, ali i zadovoljavajući kvalitet života.
U Srbiju se za sada ne bi vraćao, niti je, kada je odlazio, to želeo.
„Odluku da odem doneo sam posle dve godine rada u ugostiteljstvu bez mogućnosti da nađem posao u struci“, priseća se naš sagovornik.
Preseliti se na drugi kontinent nije bilo nimalo lako, a da inicijalni šok, kako kaže, bude još veći, u Dubai je stigao usred leta. „Visoka temperatura i vlažnost vazduha tokom letnjih meseci nameću funkcionisanje isključivo u zatvorenom prostoru“, objašnjava Vesović.
Druga, ne manje značajna promena bio je početak života u istinski multikulturnom svetu. U njemu možete funkcionisati, kaže Vesović, samo ako ste osoba od mnogo strpljenja, sa kapacitetom za prilagođavanje različitim mentalitetima.
„Naravno, nemogućnost da bez dozvole za alkohol odete do supermarketa i kupite pivo koje ćete popiti posle posla je dosta velika promena“, dodaje on.
„Naravno, uvek mi je drago da čujem da je neko iz Srbije i inicijalno smo srdačniji jedni prema drugima, ali za izbor prijatelja nacionalni predznak nije odlučujući“, kaže Vesović.
Kampovanja, penjanja na lokalne planine i izleti u prirodi postali su mu sastavni deo života. Iako je neko ko je oduvek mnogo vremena provodio u prirodi, u pecanju, trčanju, pešačenju, kada je odlazio, mislio je da toga više neće biti.
„Mislio sam – kakvo je zadovoljstvo provoditi vreme u pesku i na suvom kamenu? Kasnije sam, ipak, otkrio da u pustinji i na okolnim planinama postoji ceo ekosistem insekata i životinja na koje možete naići tokom odlaska u prirodu“, kaže Vesović.
Uz sve te manje promene, najbitnija je ta da je kvalitet života, sada, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, neuporedivo bolji nego u Srbiji, zaključuje naš sagovornik.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Skretanje pažnje evropskoj javnosti na kriminalni režim u Srbiji
Borise ti se uklapas u koncepciju Danasa totalno.Samo da nije Srppskoi Srbija dobro je pa makar to bio samo pesaki ka.en.Masala Borise.Ostani tamogde su kamile izjednacene u pravima sa zenama.
Vladimire,vreme je da posetite oftalmologa.
Odlična tema. Dobro bi bilo još ovakvih tekstova.
Диван је Катар!Благо тетребима! Поздрав, друг твој, Нејмар
Aу не сме да се коментарише да пустиња ипак није рај за свакога и да ипак не може да се пореди са зеленилом Србије али то ремети уређивачку концепцију изгледа по којој треба испразнити и ово што је остало?
Ma jeste, … ‘Fakultet’ za kulturu i medije, povrh toga, pustis bradu, licis poprilicno na Arapina, plus balkanski Macho (to uvek prolazi), pa u ‘pustinjski ekosistem insekata’, … i odjednom si kao-kod-kuce?!
Ajde, bre …
pa srbi su apatridi,niti znaju poreklo,niti vole svoju zemlju,poništavaju sebe a narod su koji se najbrže na svetu asimiluje,problem je jedino što može da kleči ispred šeika bukvalno ali pasoš i državljanstvo neće dobiti! samo da neko za njih da radi a kvazi nose revoluciju i srušili miloševića,jadno….
mladi covek tesko da je mogao da nosi bilo kakvu revoluciju 2000. verovatno je imao oko deset godina tada.
a bas pozitivno iznenadjenje – uspeh je zaposliti se u njegovoj profesiji bilo gde, posebno kao mlad stranac bez nekog dugotrajnog iskustva/nagrada.
i ako ste vi, miki, srecni ovde, super za vas. ako je on srecan tamo super za njega. svi srecni. u cemu je problem?
Volim ove sto ni svoj grad ne poznaju, kada se razbacuju idejama o tome kako je ziveti u inostranstvu! Pa sta ce mu pasos i drzavljanstvo? Kada ima sve drugo? Uostalom ni ovde strance ne interesuje sto svaki mesec neki maco ubije svoju zenu! Po cemu je Srbija bolja? Gde to pise da se Srbija mora voleti, ako si u njoj rodjen? Ljubav i postovanje se ZASLUZUJU. Pa sam i ja nekada Srbiju volela, a danas je ovakvu vise ne volim.
Apsolutno tačno. A „bije“ nas glas velikih nacionalista, uprkos tome što 99% stanovništva ima iskrivljenu i netačnu interpretaciju tog pojma. Nažalost, ne postoji anacionalniji, ateističniji i alaviji narod u okruženju. Ovaj, koji je pre dva dana pojeo prvi pošteni obrok u Dubaiju već se rasprdeo na sav glas, pokušavajući da nas oduševi svojom srećom?! Čovek je pobegao iz palanke ali palanka nije iz njega.
Dragi moj Boki,moj školski druže,drago mi je što si se snašao u dalekom svetu i pre svega,što vidim da si zadovoljan.Želim ti i ubuduće da ostvariš svoje ambicije u Dubajiu ili ma gde drugde.Drug bi ti samo nešto poručio pod uslovom da se ne naljutiš nego da moju poruku shvatiš realno i dobronamerno.Vidiš Boki i ti si bio jedan mali šrafić u sistemu i državi kojih se sada groziš,bolje reći ne voliš ih.Eto,koliko znam ni ti nisi imao nekog uspeha na državnom univerzitetu pa si otišao na neki privatni gde se sve dobija za novac osim dobrog znanja.I to ti je donelo,kako veliš,diplomu menadžera za kulturu u zemlji u kojoj je na hiljade menadžera kulture,medija,ovoga,onoga,svega i svačega koji ozbiljnom poslu i državi ne trebaju.Slažem se da je tih i takvih menadžera danas mnogo više nego u vreme kad si ti stekao diplomu,ali vidiš,ta infazija diploma baš se poklapa s vremenom tvog školovanja i diplomiranja.Ja sam čuo da konobari,kuvari,inženjeri,građevinski radnici i mnoge druge profesije dosta lako nalaze posao u zemlji prijatelja našeg predsednika ali nisam čuo da oni tamo vape za menadžerima kulture.Ako si ti našao posao u struci,svaka čast ,samo bih voleo da znam čijoj si se kulturi priklonio arapakoj ili izvorište još nalaziš u srpskoj kojoj ni oni koji su nas bombardovali ne osporavaju civilizacijske vrednosti.Zato malo skromnije,suviše si kratko u dalekom svetu da s prezirom gledaš na Srbiju koja sigurno nije bez problema,društvenih devijacija,odsustva sistema vrednosti,korupcije,velike grabeži i nerazumnih socijalnih razlika.Mi ćemo se boriti da to menjamo koliko je u našoj moći i bez tebe-menadžera kulture u Dubajiu pa šta uradimo.Tebi želim sve najlepše i bez ljutnje,molim!
Lepo, mada mislim da „menadzer“ to nece ispravno shvatiti. Isuvise potcenjuje sebe i svoju nacionalnu pripadnost dok u isto vreme, to isto, precenjuje u Dubaiju. Covek kome je „kukueuz“ zamenio „bisere“ tesko se snalazi u rangiranju vrednosti.
novinarka ga je pitala o njegovom licnom zivotu i iskustvu za rubriku zivot u inostranstvu, decko je podelio svoja iskustva, mozda da ucini uslugu novinarki.
da je rekao „nigde nije kao u Srbiji“ svi bi graknuli „a sto se ne vratis onda, ti si bot itd.“ ako kaze „bolje mi je ovde nego tamo“ onda dobije „sto ne ucutis i sto pljujes po svojoj zemlji.“
inace, licno uvek zivim u zemlji u kojoj jesam i sadasnjosti. Zelim istu srecu svim ljudima na ovom svetu.
ima dobra recenica u popularnoj psihologiji (koju inace ne volim ali sama recenica je dobra) „Ljutiti se na njih (druge) za njihov izbor znacilo bi ljutiti se na svoj izbor da se razlikujem od njih a ja sam se radovao tom izboru.“
takodje puno psihologa, doktora, limara, zavarivaca, konobara, pekara, medicinskih radnika je napustilo ovu zemlju – ne samo menadzeri umetnosti. puno njih je i ostalo u ovoj zemlji. lican izbor svakog od njih.