Veliki broj obolelih prepušten sam sebi 1Foto: Lična arhiva; Foto: Lična arhiva

Zbog višesatnih čekanja ispred kovid ambulanti, nemogućnosti da dođu do doktora kada im se stanje pogorša, nedostatka mesta u bolnicama, brojni građani prepušteni sami sebi obraćaju se za pomoć lekarima telefonom ili preko društvenih mreža.

Pulmolozi sa kojima je Danas razgovarao pričaju kako svakodnevno primaju pozive od rođaka, poznanika, prijatelja koji suočeni sa svojom bolešću ili bolešću najbližih i ne znaju šta da rade.

Pri tome i lična svedočenja pacijenta i njihovih rođaka potvrđuju da je postalo sve teže, pogotovu u Beogradu, stići do doktora na vreme.

Luka Maksimović, alijas Beli Preletačević, nekadašnji kandidat na predsedničkim izborima, na Fejsbuku je opisao svoje bezuspešne pokušaje da svog tasta obolelog od korone i ozbiljnog zdravstvenog stanja smesti u bolnici.

U razgovoru za Danas on objašnjava da je njegov tast dobio uput za bolničko lečenje, ali da ni u jednoj bolnici nije bilo slobodnog mesta.

– Lekari iz doma zdravlja su nam prvo rekli da tast može da se leči kod kuće. Njemu se stanje međutim pogoršalo, mi smo ga odveli u Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu gde su nam dali uput za bolnicu. Na Zvezdari su nam međutim već na vratima rekli da nema mesta i da probamo u drugim bolnicama, u Dragiše Mišović su nam isto kazali da nema mesta, na Infektivnoj, koju smo zvali, kazali su da i ne pokušavamo da dođemo. Osećaj bespomoćnosti koji imate dok vozite čoveka za koga vam se čini da će svakog trenutka da umre nikome ne bih poželo. Na kraju smo uspeli da ga smetimo u Areni, i to zahvaljujući komšiji koji i sam tamo leži, kaže Maksimović, dodajući da je njegov tast sad bolje, a da u Areni ima svu potrebnu negu.

Iskustvo Luke Maksimovića donekle potvrđuju i svedočenja lekara koji telefonskom ili elektronskom komunikacijom pokušavaju da pomognu obolelima od korone koji im se javljaju jer ne znaju šta da rade.

Pri tome, kako ističu, i pored ogromne opterećenosti zdravstvenog sistema samo malo bolja organizovanost mogla bi bar delimično da rastereti ogromne gužve.

– Svakodnevno mi se obrati trideset-četrdeset građana zaraženih korona virusom koji ne mogu da dođu do lekara. Postoje situacije u kojima mogu da im dam savet telefonom, ali postoje i one kada moram da insistiram da nastave da pokušavaju da dođu do lekara jer njihovo stanje zahteva neposrednu lekarsku pomoć. Jasno je da je sistem preopterećen i da je sve teže dobiti pomoć na vreme, kaže za Danas prof. dr Dragana Jovanović, subspecijalista pulmologije i onkologije.

Da građani ne mogu da dođu do doktora potvrđuje i primarijus doktor Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, o kojoj su prethodnih dana pisali mediji nakon što je pomogla da pacijent star 80 godina dobije kiseoničku terapiju kod kuće.

Njoj se prvo obratio sin obolelog od korona virusa koji nije znao šta da radi u trenutku kada je njegovom ocu postajalo sve gore, a u bolnicu nije mogao da ga smesti. Doktorka Plavšić mu je dala instrukcije kako da podesi koncentrator za kiseonik.

Veliki broj obolelih prepušten sam sebi 2

Ona kaže za Danas da je pacijent u međuvremenu smešten u bolnicu, a da je njegovo stanje trenutno stabilno.

– Kada je sin zatražio pomoć i savet od mene, otac je imao dva negativna rezultata na antigenskim testovima a čekao se rezultat PCR. Njegovo stanje tada je zahtevalo bolničko lečenje, a s obzirom na negativne antigenske testove, nije primljen u bolnicu. Sinu je rečeno da pozove hitnu službu, ukoliko mu saturacija padne ispod 80, kaže doktorka Plavšić. Upitana da li je rizikovala pružajući pomoć ovom pacijentu pošto ga nije neposredno videla, ona ističe da je postupila po svojoj savesti i na osnovu stručnosti.

– Pokušala sam da pomognem, kao što bih pomogla i bilo kom prolazniku na ulici kome je loše. Kao lekar odlučila sam da pokušam i pomognem u datim okolnostima. Iz dugogodišnjeg iskustva i prakse, shvatila sam da je ocu preko potreban kiseonik i da je u vrlo lošem stanju. Sin je tražio pomoć u nekoliko privatnih lekarskih ordinacija, ali niko nije mogao da mu pomogne i zato se obratio meni, jer je bio nemoćan. Shvativši ozbiljnost situacije sinu sam dala instrukcije kako da pomogne ocu, posebno kako da dobije otac dobije kiseoničku terapiju u kučnim uslovima, dodaje doktorka Plavšić.

Obe sagovornice Danasa pri tome veruju da bi pritisak na zdravstveni sistem mogao bar malo da se smanjim uz samo bolju organizaciju i uvođenje telefonske trijaže.

Dragana Jovanović ističe da bi uvođenje telefonskih linija omogućilo da pacijenti mogu da se čuju sa lekarom, koji bi procenio da li građanin uopšte treba da dolazi u ambulantu. Istovremeno, na ovaj način doktori bi mogli da prate i stanje onih pacijenta koji su upućeni na kućno lečenje.

– Prednost telefonske trijaže je u tome što bi se izbeglo preterano opterećenje na ambulante, a opet pacijenti se ne bi bez potrebe izlagali dodatnom riziku da se zaraze pri odlasku kod doktora. Takođe, kod pacijenta koji se leče kući veoma je važno pratiti njihovo stanje i na vreme uočiti da li je došao trenutak kada treba da se jave lično doktoru i budu upućeni u bolnicu. Najidealnija bi bila telemedicinska komunikacija video pozivom jer je tada moguće još bolje proceniti stanje pacijenta, navodi Jovanović.

Isto mišljenje ima i Slavica Plavšić koja podseća da se građanima sa blagim simptomima savetuje da ostanu kod kuće u samoizolaciji, odnosno da se jave lekaru ako im se stanje pogorša, što dodatno uvećava postojeće gužve.

– Velike su gužve ispred kovid ambulanti, čeka se i po nekoliko sati ili im se pregled odlaže za sutradan. Ukoliko dobiju uput za bolnicu iz državne ili privatne ambulante, dešava se da u bolnici nema mesta, tako pacijenti dobiju terapiju i budu vraćeni na kućno lečenje. Boljom organizacijom u kovid ambulantama, možda uvođenjem više telefonski linija i zakazivanjem termina, smanjili bi se redovi za čekanje na pregled, zaključuje Plavšić.

Uključiti nezaposlene i studente medicine

Doktorka Jovanović veruje da bi uključivanjem nezaposlenih lekara i studenta medicine mogao da se obezbedi dovoljan broj zdravstvenih radnika koji bi mogli da pruže pomoć telefonom. „Oni mogu da se obuče za kratak period. Pri tome, postupali bi po jasnim algoritmima za procenu eventualnog pogoršanja stanja pacijenta koje zahteva javljanje u kovid ambulantu, kao i za procenu rizika za razvoj teške bolesti. Sve se to u većini slučajeva može se proceniti postavljanjem određenih jednostavnih pitanja. Praćenjem pacijenta koji su kod kuće, mogli bismo da izbegnemo situacije da se stanje ozbiljno pogorša a da to ne bude prepoznato na vreme.“, navodi Jovanović.

close
Veliki broj obolelih prepušten sam sebi 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.