Vida Petrović Škero: Još na snazi odluke iz vanrednog stanja 1Foto: Medija centar

Ako se država vodi na osnovu uredbi, u jednom trenutku čak i na osnovu preporuka izvršne vlasti izrečenim na televiziji, po uredbama koje menjaju zakon, i nisu potpisane od strane ovlašćenog lica, postavlja se pitanje imamo li mi uopšte podelu vlasti i ko je vrši. Takva situacija, međutim, nastavila se i nakon završetka vanrednog stanja, jer sudska vlast i dalje funkcioniše na osnovu uredbi koje su donete za vreme vanrednog stanja, a koje krše poneke članove zakona, a u različitom stepenu i prava građana i svih onih principa na kojima se zasniva vladavina prava. To bi možda bilo moguće u vanrednim okolnostima, ali ne sada. Međutim, to više ne može da se ispravi, a takva neredovna situacija predugo traje, što uvodi u ozbiljan problem i vladavinu prava i rad zakonodavstva, kaže za Danas Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

– Bar teorijski naše društvo je konstituisano sa postojanjem tri grane vlasti koje su jedna od druge razdvojene, od kojih je sudska vlast nezavisna. Kako to funkcioniše u ovom trenutku? Prvo smo imali vanredno stanje u kome je Skupština prestala da radi, pa počela da radi samo nekoliko dana da bi oglasila i pretočila uredbe u zakone i prihvatila proglašenje vanrednog stanja, za koje lično smatram da je doneto neustavnom procedurom. Po završetku vanrednog stanja, ubrzo je utvrđen datum izbora, po sili zakona Skupština prestaje da radi, dok Vlada može da donosi samo hitne mere, a u ime izvršne vlasti nastupa jedan čovek, navodi Petrović Škero.

Kako dodaje, na taj način počinje ulazak u normativu koja zamenjuje odluke Skupštine. I dalje je na snazi obavezno mišljenje tužioca u kome se od sudova traži da se svaki put podigne optužnica u kojoj se traži najoštrija kazna za kršenje mera izolacije, dodaje Petrović Škero.

– Sudstvo, koje bi trebalo da je nezavisno, i bavi se primenom zakona, sve češće je pod udarom upravljanja procedurama i preporuka kako treba da sudi. Takav uticaj na sudstvo nije dozvoljen. A takvo stanje se i dalje produžava, jer skupština i dalje ne funkcioniše iako je konstituisana, ima poslanike koji imaju svoje plate, ali nije izabran predsednik. I dalje nemamo Vladu, postojeća može da interveniše samo u hitnim situacijama, do konstituisanja nove, pojašnjava Petrović Škero.

U takvoj situaciji, tek manji deo sudija i tužilaca postupa po zakonu i Ustavu, dok se većina povinuje željama vlasti, tvrdi Škero.

– Ovo što se sada dešava iziskuje od sudija i tužilaca veliku stručnost i zahteva samosvest, oni ne mogu postupati po nalogu, preporuci, već predstavljaju granu vlasti koja mora da se ponaša po Ustavu i zakonu. Mi sudimo na osnovu zakona koji su na snazi i koje je donela Skupština, taman se slagali sa tim zakonom ili ne. Sudska vlast je kontrolisana na više nivoa, svaka sudska odluka prolazi niz kontrola. Međutim, u načinu suđenja, sud je zanatlija. Tražiti da se na to utiče bilo bi isto kao kada bi se dalo ovlašćenje nekome da kontroliše i kaže kako je hirurg vršio operaciju. To nije moguće i zato postoji ustavno određenje o tri grane vlasti, koje jesu jedna od druge zavisne. Ali imamo obavezu, na to nas tera etički kodeks, na to nas upućuju standardi, da se izjasnimo da li je neki zakon dobar ili ne, da bi zaštitili ljudska prava, između ostalog. Ne možemo da učestvujemo u ograničavanju nekih sloboda koje nikada ne smeju da se ugrožavaju. Određen procenat i tužilaca i sudija tako funkcioniše, ali nažalost većina radi sasvim obrnuto, kaže Petrović Škero.

Ona ocenjuje i da su se najviši pravosudni organi „prepustili“ tom nametnutom sistemu rada tokom pandemije.

– I Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca veoma čudno vrše svoju ulogu, nevidljivi su i skoro da ne rade ništa, dok se Ustavni sud uopšte nije oglašavao za sve vreme vanrednog stanja, ne donoseći odluke u pogledu onoga što je veoma hitno. Nije bilo odgovora na pitanja da li donete uredbe menjaju i zadiru u prava ustavno predviđena, da li je poštovana ustavna procedura u njihovom donošenju. U takvoj situaciji, kada nema kontrole donetih mera, ozbiljno je ugroženo i funkcionisanje pravosudnog sistema ali i vladavina prava, zaključuje naša sagovornica.

Ustavnom sudu procedura nije bitna

– Kako je Ustavni sud odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti, ispada da procedura nije bitna iako je propisana Ustavom, nego da je bitnije šta je svrsishodno, i da on treba da proceni, što smatram pravnim nonsensom, ali ne samo pravnim nego i moralnim i logičnim. Ono što se čita iza obrazloženja Ustavnog suda, je da bi „i inače Skupština donela takvu odluku“, što znači mi imamo jednopartijsku skupštinu pa će većina i doneti takvu odluku. Ako najviša sudska instanca tako odlučuje, a ima i ovlašćenja da ukida sudske odluke nekim svojim tumačenjima, mi smo dozvolili da sudska vlast ne funkcioniše, navodi Petrović Škero.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.