Foto: Twitter

… ističe za Danas Ardijan Hackaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, koji je nedavno objavio izveštaj posvećen četvorogodišnjici Berlinskog procesa.

Naš sagovornik ukazuje da Berlinski proces „koristi oruđa“ iz politike proširenja Evropske unije, „što u praksi znači da je za sprovođenje strateških projekata povezivanja na Zapadnom Balkanu, poput izgradnje novih puteva ili energetskih konektora, potrebno da vladavina prava i dobra uprava postanu stvarnost“.

– Uspeh investiranja u ovu novu infrastrukturu zavisi od vladavine prava i kvaliteta institucija u državama Zapadnog Balkana, koje su podjednako odgovorne za odabir, osmišljavanje, finansiranje i implementaciju projekata. Dakle, uspešna implementacija biće pokazatelj u kojoj meri se u ovom regionu primenjuje vladavina prava, objašnjava Hackaj.

U izveštaju o Berlinskom procesu, koji je Institut za saradnju i razvoj objavio u saradnji sa nemačkim fondacijama Konrad Adenauer, Fridrih Ebert i Hans Zajdel, napominje se da je taj proces pokrenut na inicijativu kancelarke Angele Merkel „kao rezultat njene vizije o otvorenoj i pouzdanoj Evropi, što podrazumeva preuzimanje odgovornosti u susedstvu EU, u smislu posvećenosti za unapređenje napretka, demokratije i vladavine prava“.

„Na političkom nivou, Berlinski proces održava pažnju EU na Zapadni Balkan što se tiče proširenja, istovremeno uveravajući države regiona da imaju perspektivu članstva u Uniji. Ta inicijativa obezbedila je opsežan i prikladan okvir za političku saradnju EU i regiona, u formi samita, ministarskih sastanaka i drugih oblika regionalne saradnje, što seže dalje od klasičnih pregovora koje Evropska komisija vodi sa kandidatima za članstvo. Kada je reč o demokratskom predstavljanju, Berlinski proces omogućio je uključivanje organizacija civilnog društva u regionalnu saradnju, što je naročito proklamovano na samitu u Beču, 2015. godine. Organizovanjem samita civilnog društva i drugih zajedničkih aktivnosti sa predstavnicima civilnog društva, NVO sektoru na Balkanu je omogućeno da mu se čuje glas na evropskoj areni“, ocenjuje se u dokumentu.

U izveštaju se, takođe, ukazuje da su ciljevi Berlinskog procesa o integrisanju Zapadnog Balkana u „evropsku porodicu naroda“ u skladu sa nedavno objavljenom Strategijom EU za proširenje na Zapadni Balkan.

„Lekcije koje smo naučili iz prethodnih talasa proširenja EU moraju da budu osvežene novim saznanjima kako bi se odgovorilo na izazove koje je nametnuo 21. vek. Umesto ranijeg insistiranja na principu štapa i šargarepe u politici proširenja, kada je vremenska odrednica predstavljala ključni element prilikom pregovora sa Evropskom komisijom, sada je naglasak na vođenju konstruktivnih debata o sociekonomskom modelu razvoja zemalja Zapadnog Balkana“, smatraju autori.

„Suštinska kriza“

Prošle jeseni u Beogradu je održana konferencija o rezultatima Berlinskog procesa na kojoj su pojedini govornici ocenili da je proces u „suštinskoj krizi“. Prema mišljenju vanrednog profesora Fakulteta političkih odnosa Dragana Đukanovića, „izborni ciklusi na Zapadnom Balkanu su doprineli dodatnom međusobnom razilaženju aktera“. Naredni samit Berlinskog procesa biće održan ovog leta u Londonu. Predstavnici diplomatskih krugova za Danas nezvanično tvrde da uprkos činjenici da je u toku „razvod“ Velike Britanije i EU, što je rezultat „bregzita“, britanski zvaničnici se „ozbiljno pripremaju za tu konferenciju jer smatraju da je stabilnost Zapadnog Balkana veoma važna za stabilnost čitave Evrope“.