Foto: Gordana Nonin

U okviru doktorskih studija na temu kulturnih politika na Univerzitetu u Remsu, Mickov je istraživala funkcionisanje, između ostalog, institucija kulture u evropskim gradovima.

– Većina evropskih gradova zasniva svoju kulturnu politiku na četiri ključna principa: kulturni identitet, kulturna raznolikost, stvaralaštvo i učestvovanje građana u kulturnom životu. Takođe, nameće se tema „Pametnih gradova“. Strategija razvoja kulture trebalo bi da obezbedi da se ovi principi posmatraju i prepliću u svim javnim politikama. Naša društva i gradovi su sve više digitalni. Potrebno je okupiti gradove koji štite digitalna prava na globalnom nivou. Ono što se događa i što je aktuelno je da gradovi dogovaraju zajedničke principe u koordinaciji sa Evropskom unijom, i programom Ujedinjenih nacija za ljudska naselja (UN-Habitat), ističe Mickov.

Po njenim rečima, u ovom najnovijem projektu umrežavanja „pametnih gradova“ bitan je univerzalni i jednak pristup internetu, digitalna pismenost; potom privatnost, zaštita podataka i sigurnost, transparentnost, odgovornost i nediskriminacija podataka, sadržaja i algoritma; participativna demokratija, raznolikost i inkluzija; otvoreni i etički standardi digitalnih usluga koji uključuju sektor kulture… Važan segment je digitalna transformacija u kulturi, i uopšte u gradovima. Ako se sprovede na odgovarajući način, digitalna transformacija koja stavlja na prvo mesto potrebe građana omogućava nove oblike solidarnosti i kolektivne akcije u kulturi. Oni pri tome moraju biti u javnim rukama i pod kontrolom samih građana.

– Gradske agende se prilagođavaju važnosti digitalne sfere, ima potencijala ne samo da gradove učini življim, već čak i da se povrati deo vere u moć javnih institucija i demokratije. Digitalne transformacije gradova nema bez demokratske transformacije. Ulazimo u svet u kojem su digitalne tehnologije postaju sveprisutnije i podrazumevaju veće rizike u realnom i virtualnom prostoru gde živimo, te u našim interakcijama s institucijama i javnom upravom. Gradovi mogu zajedno raditi na rešavanju zajedničkih digitalnih izazova. Kulturna politika treba da predstavlja centar razvojne strategije grada u cilju razvoja kreativnosti i digitalne transformacije. A uprava grada treba da promoviše ambicioznu politiku podsticanja i omogućavanja uključivanja građana u procese kreiranja i sprovođenja kulturnih politika i digitalnih transformacija na nivou grada, kao i jačanja uloge gradskih institucija kulture, ističe Mickov.

Ona dodaje da digitalni planovi moraju da postave nove direktive koje stavljaju građane na prvo mesto i zagovaraju tehnološki suverenitet.

– Takve mere svakako insistiraju na uspostavljanju kontrole nad podacima i informacijama koje generišu digitalne tehnologije, i usvajanju tehnologija za unapređenje privatnosti i očuvanja prava koje štite informisanje građana. Plan mora da uključi strategiju etičkih podataka, koja prepoznaje suverenitet podataka, privatnost i kolektivna prava. Agenda pametnog grada je digitalni suvereni grad – grad koji osnažuje građane da razgovaraju i artikulišu svoje prioritete, određuju i odlučuju o etičkim upotrebama tehnoloških inovacija sa jasnim društvenim uticajem. To se postiže kroz digitalne participativne platforme, naglašava Mickov.

Ona napominje da su jednu od značajnih mreža gradova za digitalna prava pre samo nekoliko meseci prokrenuli grad Amsterdam, Barselona i NJujork kako bi kroz koaliciju postigli vladavinu ljudskih prava i demokratiju u razvoju buduće tehnologije i veštačke inteligencije.

– NJihova mreža i takav pristup umrežavanju, postaviće dobre temelje za digitalnu budućnost koja je usmerena na ljude. Mreža gradova ima za cilj demokratske i suverene gradove koji poboljšavaju zajedničko dobro i osigurava da digitalna transformacija služi svima, zaključuje Mickov.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi