Foto: Medija Centar

Iako su dosad doneti brojni zakoni, uredbe i pravilnici za podršku ovoj populaciji, kao i Strategija unapređenja njihovog položaja, te Akcioni plan za implementaciju Strategije, realnost pokazuje da su osobe sa invaliditetom i dalje izložene sistemskoj diskriminaciji, da im je otežan pristup obrazovanju i tržištu rada, da žive u siromaštvu, a da pojedinim grupama, poput slepih, nije obezbeđeno ni tajno glasanje.

Sasvim je, prema tome, čudna izjava predsednika Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milana Stošića, izneta na svečanosti povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, da „biti invalid i živeti u Srbiji nije tako teško“ zahvaljujući, kako je naglasio, predsedniku Republike.

Kako kaže Sofija Mandić, istraživačica i kolumnistkinja Peščanika, predsednik ove organizacije je rekao „nešto izuzetno pogrešno i netačno“, jer podaci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, socijalnih službi, obrazovnih institucija i institucija za zapošljavanje govore da osobe sa invaliditetom žive „bez minimuma dostojanstva, u nezaposlenosti, siromaštvu i zavisnosti od drugih“, što sigurno, kaže ona, zna i predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

– Uprkos njegovoj pogrešnoj izjavi, treba skrenuti pažnju na one koji su organizovali režirani skup na kome se od osoba sa invaliditetom očekivalo da izjave da žive odlično i iskažu divljenje prema nosiocima izvršne vlasti. Najveću odgovornost uvek nose oni koji se nalaze u poziciji moći i koji raspolažu resursima – u ovom slučaju radi se o odgovornosti predsednika, resornog ministra u Vladi Srbije i njegovih saradnika – kaže Mandić.

Sumnje u političko manipulisanje ovom kategorijom stanovništva podstiče i nedavno potpisan Protokol o saradnji između Udruženja osoba sa invaliditetom Beograda, koje čine sedam gradskih organizacija, i Srpske napredne stranke. U okviru te saradnje, ali neformalno, upravama tih udruženja je iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja naloženo da ispitaju svoje članstvo kako će glasati, što nam je potvrđeno u Gradskoj organizaciji slepih i o čemu smo ovih dana pisali. Protokolom o saradnji vladajuća partija se obavezuje da će, između ostalog, sprovoditi mere socijalne politike u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, kao i usvojene zakone, propise, strategije i ratifikovana međunarodna dokumenta od značaja za osobe sa invaliditetom. Srpska napredna stranka, koja je na vlasti, obavezuje se, dakle, da će činiti ono što bi inače morala, a zauzvrat će dobiti deo glasačkog tela i javnu podršku čelnika raznih invalidskih organizacija.

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, kako je naveo Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, jedan od potpisnika Protokola, već više od deset godina potpisuje ovakav dokument „sa svim relevantnim političkim strankama“. S obzirom na to, Zaštitnik građana ne vidi ništa sporno u takvoj praksi. Kako su istakli za Danas, na ovaj način „udruženja dodatnim mehanizmima vrše pritisak na sprovođenje socijalne politike, izradu novih i izmenu i dopunu postojećih propisa kako bi osobe sa invaliditetom postale ravnopravni članovi društva“.

Služba Zaštitnika građana dodaje da dosad nije bilo pritužbi osoba sa invaliditetom koji ukazuju da je neki državni organ tražio podatke ili informaciju za koju političku opciju će glasati članovi Udruženja na predstojećim izborima.

Za Sofiju Mandić, međutim, primer protokola je vrlo ilustrativan, „iako na prvi pogled može delovati banalno“.

– Potpisani protokol o saradnji slikovito opisuje do koje mere političke stranke postupaju van Ustava i zakona. U protokolu vidimo da se stranka koja je već više godina na vlasti obavezuje da će sprovoditi mere i aktivnosti na koje se odavno obavezala domaćim i međunarodnim pravnim aktima. Dakle, dok osobe sa invaliditetom od stranaka protokolima traže ono što im već pripada, stranke time rade ono što im je izričito zabranjeno – neposredno vrše vlast i stvaraju klijentelističke odnose sa svojim potencijalnim biračima – kaže Mandić. Ona dodaje da na taj način „prava građana postaju usluga“, a cena te usluge je podrška na izborima ili na drugi način iskazana lojalnost.

Nakon deset godina prakse potpisivanja protokola o saradnji sa političkim partijama, koji na sve usvojene zakone, strategije i planove dolaze kao dodatni instrument za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, za većinu pripadnika/ca ove populacije ništa se nije promenilo. To znači da se ni ti protokoli ne sprovode u stvarnosti, te da osim stranaka, od takvih oblika saradnje korist imaju jedino čelnici invalidskih udruženja, čija su imena već i na spisku podrške naprednjacima „1000+“, ali ne i ostali članovi, odnosno osobe sa invaliditetom u celini, koje svakako ne bi rekle da im život u Srbiji „nije tako težak“.

Osobe sa invaliditetom tretiraju se kao objekti

„Osobe sa invaliditetom tretirane su kao objekti, socijalni slučajevi i osobe kojima se pomaže iz milosrđa ili kada je to isplativo. Kada jednom ovakav koncept bude promenjen i kada o osobama sa invaliditetom počnemo da razgovaramo kao o odraslim, zrelim osobama koje imaju pravo da žive samostalno i odlučuju o svom životu – tada ćemo napraviti korak u pravom smeru“, kaže Sofija Mandić.