To znači da pristupanje Evropskoj uniji ne bi trebalo da bude političko, već više tehničko pitanje. Svakoj državi koja ispuni kriterijume treba omogućiti da se pridruži Uniji. Ako EU počne da igra političke igre u vezi sa proširenjem, ona će biti izgubljena. EU, dakle, ne može da održi vrednosti koje promoviše ukoliko se potčini „igrama moći“, a time bi se, takođe, poslao veoma loš signal državama kandidatima i osnažile bi se političke sile koje se protive učlanjenju u EU, kaže za naš list Erki Bahovski, estonski diplomata i bivši zvaničnik Evropske komisije, odgovarajući na pitanje da li će države poput Estonije nastaviti da insistiraju na uspostavljanju vladavine prava i potpunom uvažavanju demokratskih principa u državama kandidatima za članstvo u Uniji, uključujući Srbiju, pre njihovog pristupanja EU.

Sagovornik Danasa napominje da je u nedavno usvojenoj Strategiji za proširenje EU na Zapadni Balkan, između ostalog, navodi da će biti prošireni akcioni planovi za reformu pravosudnog sistema Srbije.

Upitan koje „instrumente“ je Estonija primenila za uspostavljanje vladavine prava, imajući u vidu činjenicu da je ta država visoko rangirana u navedenoj oblasti, Bahovski navodi da je Estonija izmenila Ustav „već 1992. godine, čak i pre održavanja prvih potpuno slobodnih izbora“.

– Na taj način, Estonija je u praksi pokrenula princip „razdvajanja moći“. Nijedna vlada u Estoniji nije se mešala u rad sudova, čime smo se postarali da svi ljudi budu jednaki pred zakonom. Naravno, i EU je odigrala svoju ulogu, apelovanjem na Estoniju da poštuje princip vladavine prava, bez čega bi bilo nezamislivo pridruživanje Evropskoj uniji. Takođe, sve političke snage su podržavale pridruživanje EU, što znači da se niko nije usudio da dovede u pitanje vladavinu prava, objašnjava estonski diplomata.

Bahovski smatra da je EU „naučila svoju lekciju“ na primeru Rumunije i Bugarske, koje su postale članice, a da nisu bile potpuno pripremljene, naročito kada je reč o reformi pravosuđa.

– EU je, bez sumnje, naučila svoju lekciju. Hrvatska se pridružila Uniji 2013, ali tek nakon što je postala spremna za članstvo. Sada EU kao eventualni datum za prijem novih članica navodi 2025. godinu, ali uz isticanje da „ništa nije sigurno“ i da države moraju da nastave svoj reformski put. EU može da bude dinamičnija samo ako nove države budu potpuno spremne za članstvo. U suprotnom, EU bi naprosto izgubila vreme u nadmetanju sa Rusijom ili sa Sjedinjenim Državama, jer će morati da se nosi sa unutrašnjim problemima, napominje naš sagovornik.

Danska šampion u vladavini prava

U nedavno objavljenom izveštaju Indeksa svetskog pravosudnog projekta vladavine prava (World Justice Project Rule of Law Index) iz Vašingtona, Estonija se našla na 12. mestu od 113 država, što predstavlja skok za dva mesta u odnosu na rezultate od prethodne godine, dok je prvoplasirana Danska, a slede Norveška i Finska. „Indeks“ se utvrđuje na osnovu anketa sprovedenih u više od 110.000 domaćinstava i među 3.000 stručnjaka, uzimajući u obzir sledeće faktore: ograničenja u ovlašćenjima vlade, nedostatak korupcije, transparentnost u vladavini, red i bezbednost, regulatorne mere, građansko i krivično pravo.