Formirati ekspertski tim za ispitivanje rada sudija

Hronično nefunkcionisanje sudske vlasti u Srbiji je jedno od fundamentalnih pitanja za građane Srbije danas, i predmet stalne kritike evropskih institucija, a pravosuđe samo ne može to da reši.

Sudstvo mora da funkcioniše kao savest društva. Sudijska etika suštinski je element integriteta aktera pravosudnog života, a sadašnje stanje u toj profesiji je poražavajuće.

U odlukama koje srpski sudovi donose i obrazloženjima koje pišu ogledaju se korupcija, nepotizam i nestručnost.

Rezultat takvog rada sudstva je katastrofalno stanje korupcije i kriminala u zemlji, a posebno nivo društvene nepravde koji se više ne može trpeti, pa je gnev građana počeo da se izliva na ulicu.

Pitanje je trenutka pre nego što ojađeni građani izađu da demonstriraju ispred sudova i Visokog saveta sudstva.

Neophodno je da se hitno pristupi radu na izradi izmena Zakona o sudovima i da se tim izmenama predvide periodične provere znanja sudija bar na najnižem nivou sudstva, kako u pravnim oblastima u kojima sude tako i u sudijskoj etici.

Izmenama Zakona trebalo bi predvideti direktnu nadležnost Zaštitnika građana za kontrolu rada sudova, ali i direktno učešće uglednih pravnika u ispitivanju kvaliteta rada sudija, kvaliteta sudijskih akata, odgovornosti i kvaliteta disciplinskog i sudskog nadzora nad poštovanjem postupka i uzusa uspostavljenih međunarodnopravnim standardima koje sudije u Srbiji ne poštuju i, čak, otvoreno narušavaju.

Sudije koje probijaju rokove u parnicama, koje postupaju pristrasno, koje krše procesne odredbe svaki dan, koje paušalno odlučuju, koje ne čitaju predmete, koje prepisuju tuđa mišljenja, koje ne uzimaju u obzir sve relevantne zakone, koje pišu nestručne, jezički nepismene i pravno neuredne odluke, prolaze bez posledica i ostaju na sudijskim funkcijama.

Uloga „uglednih pravnika“ u visokim sudskim telima, koja je predmet kontroverze između sudija i izvršne vlasti, apsolutno je ključna.

Upravo su ugledni pravnici ti koji treba da unaprede kvalitet rada sudskih tela, nadzor javnosti nad radom sudova, i integritet sudstva u celini.

Najbolje sudije, pre svega krivične sudije i sudije viših sudova, kao što se može videti, najmanje protestuju zbog uloge uglednih pravnika u pravosuđu. Razlog je jednostavan: kvalitetne sudije nemaju razloga da se plaše uglednih pravnika.

Na isti način na koji profesor Radovanović predstavlja prirodni fokus građanskog traganja za kompetentnom alternativom radu Kriznog štaba Vlade za epidemiju korona virusa, jer je očigledno da taj Krizni štab ne radi ni dobro ni ispravno, neophodno je da ugledni pravnici i etičari poput Zorana Ivoševića, Vide Petrović Škero, Vesne Rakić Vodinelić i drugih formiraju ekspertsko telo kome će građani moći da se obrate kad su žrtve sudijske nepravde.

Na opisani način bi se artikulisalo nezadovoljstvo nezakonitim i nepravednim postupanjem poslušnih sudija, istovremeno dajući pravac i snagu nezadovoljstvu, i omogućujući personalizaciju odgovornosti za društvene posledice sopstvenog nečasnog, pristrasnog i nezakonitog postupanja.

Sudije moraju uveriti javnost da spadaju u bolje, a ne u gore članove društva.

Oni moraju stvoriti uverenje kod građana da je u njihovom radu nestručno i namerno nezakonito postupanje na granici nezamislivog, a ne da predstavlja oportunističko pravilo, što je, na žalost, u Srbiji danas veoma često slučaj.

Autori su – naučni savetnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.