Izbori neustavno raspisani 1Foto: Medija centar

Otkada je postalo jasno da su raspisani van ustavnog roka, za ovaj osećaj poniženosti dobili smo i matematičku potvrdu.

Ona je osnov da se povede spor pred Ustavnim sudom i traži poništaj odluke o raspisivanju izbora, kao i ponavljanje izbornog postupka, jer se tom nepravilnošću bitno utiče na izborni rezultat (član 77 Zakona o Ustavnom sudu).

„Bitan uticaj na izborni rezultat“ odnosi se na to koliko je glasova koja stranka (mogla da) osvoji(la). Ovaj uslov, međutim, podrazumeva i to da li je izborni postupak bio takav da je ishodovao rezultat koji kompromituje budući saziv Narodne skupštine.

„Izborni rezultat“, dakle, nije samo koliko kome pripada mandata, već i da li su ti mandati proistekli iz postupka u kojem su svi birači i političke stranke bili jednaki i slobodni (član 52 stav 2 Ustava). Neustavno raspisivanje izbora imalo je bitan uticaj na izborni rezultat u oba smisla.

Ustav propisuje da se izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine (član 101 stav 1). Izbori koji se raspišu na taj dan redovni su. Svi oni koji se raspisuju pre tog dana vanredni su, što znači da je predsedniku Republike potreban obrazloženi predlog Vlade da bi raspustio Skupštinu (109 stav 1 Ustava), a tog predloga nije bilo za donošenje odluke o raspisivanju izbora 4. marta 2020. godine.

Zanemarimo ovom prilikom da je ovo već treći put zaredom da se izbori raspisuju neustavno, jer ni 2014. ni 2016. godine nije bilo pravno relevantnog obrazloženja za raspuštanje Skupštine, te da se ovogodišnjom neustavnošću gotovo konstitucionalizuje samovoljna praksa predsednika da raspisuje izbore kada i kako hoće.

Koncentrišimo se na okolnosti pod kojima su raspisani izbori 2020. godine, jer one ukazuju na širu manipulativnu radnju koja se proteže na čitav izborni postupak i doseže do samog čina glasanja.

Krajem februara član Kriznog štaba dezinformiše javnost pričama da je korona najsmešniji virus u istoriji.

Potom će priznati da je to činio svesno da ne bi došlo do haosa, iz čega zaključujemo da je „struci“ bilo poznato da je reč o virusu s velikim epidemijskim potencijalom u Srbiji. Članica Kriznog štaba saopštava da su u prva tri dana marta potvrđena dva slučaja korona virusa.

Taj podatak će biti demantovana i ostaće se pri stavu da je prvi slučaj bio 6. marta. Nekoliko dana kasnije, 11. marta, vladajuća stranka i njen koalicioni partner odlučuju da do kraja meseca ne održavaju predizborne skupove da bi se izbeglo širenje virusa.

Usred te dve nedelje, unutar koje su akteri očigledno znali da izbori neće moći da se održe, oni se, ipak, raspisuju. Tog 4. marta – 91 dan pre isteka mandata Skupštine – odluka predsednika objavljuje se u Glasniku i RIK zaseda.

Zašto se sve brzalo, da je i RIK zasedao van ustavnog roka, nama nije poznato, ali se osnovano može pretpostaviti da je to zbog toga da bi oni koji su odlučivali o tome kada će biti izbori, a kada vanredno stanje prikupili potpise za sebe i svoje satelite dok je to još možda bilo bezbedno.

Pod kakvim uslovima će drugi prikupljati svoje potpise i da li će se pri svemu tome ugroziti zdravlje građana, bilo je manje važno.

Sloboda i jednakost nisu narušeni samo u kandidovanju, već i u izbornoj kampanji.

Svojom objavom da neće organizovati predizborne skupove, tek sedam dana od raspisivanja izbora, ove stranke su priznale da je njihovo održavanje zdravstveno opasno, a i dan-danas zbog toga su zabranjena javna okupljanja za više od 50 lica.

Možda strankama na vlasti taj vid kampanje i nije potreban, ali onima koje nemaju pristup televizijama s nacionalnom frekvencijom zborovi su jedini način da mobilišu svoje birače i privuku druge.

Konačno, i glasanje je dovedeno u pitanje. S obzirom da postoji objektivna mogućnost zaraze, rizične kategorije građana će se uzdržati od izlaska na birališta.

Posebno je pitanje da li će moći da glasaju građani koji imaju boravište u inostranstvu, pogotovo u zemljama u kojima je još uvek na snazi zabrana kretanja i okupljanja.

Sve te kategorije – pristalice opozicionih stranaka, stariji, hronični bolesnici i oni s boravištem u inostranstvu – diskriminisane su na ovim izborima i to u njegovim ključnim fazama.

Time se bitno utiče na izborni rezultat što je osnov da Ustavni sud poništi odluku o raspisivanju izbora i naloži ponavljanje te izborne radnje kada za nju budu ispunjeni epidemiološki uslovi.

Autor je redovni profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.