Nagrada za lojalne medije pred izbore 1Foto: FoNet/ Medija centar

Grad Beograd raspisao je konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za 2020. mesecima ranije nego što je to bio slučaj prethodnih godina, a za medijske sadržaje od javnog značaja ove godine je izdvojeno 85 miliona dinara, što je za pet miliona manje nego prošle godine.

Međutim, nije glavni grad jedini požurio sa raspodelom novca medijima, a po podacima iz UNS-ove baze, od početka godine već je raspisano sto konkursa različitih lokalnih samouprava, Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata, a u te svrhe opredeljeno je gotovo milijardu i po dinara.

Uzimajući u obzir ustaljenu praksu po kojoj se novac građana već godinama, u višemilionskim iznosima, raspodeljuje gotovo isključivo režimski nastrojenim medijima i tabloidima, sagovornici Danasa saglasni su u mišljenju da su i beogradska a i druge lokalne vlasti požurile da pred predstojeće izbore „nagrade“ ali i osiguraju lojalnost pojedinih medijskih kuća.

Po svemu sudeći, oni kritički nastrojeni i ove godine ostaće uskraćeni za finansijsku potporu za projekte koji bi istinski bili u interesu javnosti i građana, koji taj novac i obezbeđuju.

– Ne samo u Beogradu, požurile su lokalne vlasti brojnih gradova i opština da već na početku godine obave posao, i pretpostavljam to rade kako bi namirile svoje medije. Doduše, konkursi bi i trebalo da se obave na početku godine, ali to većini uprava nije bio manir, pa i to govori da im se verovatno žuri da unapred nagrade propagandiste, kaže za Danas Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

On dodaje da je ceo proces sufinansiranje medijskih projekata „odavno unakažen“, naročito na lokalu.

– U NUNS-u već nekoliko godina govorimo da se radi o kriminalu i pozivamo tužioce i revizore da ispitaju kako se silni milioni evra, ne dinara, nego evra, prelivaju u džepove kontroverznih biznismena uz nameštene odluke komisija i bez ikakve kasnije kontrole realizacije projekata i utroška javnog novca, podseća Bodrožić.

Da je predizborna kampanja najverovatniji razlog ranijeg raspisivanja ovogodišnjeg konkursa saglasan je i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

– Verovatno je gradska vlast odlučila da pred izbore iz javnih sredstava malo pomogne one medije koji rade za vlast i neće se tu ništa drugačije dogoditi nego prethodnih godina, kada je iz budžeta Beograda takođe najviše para išlo onim medijima koji su bliski vlasti, navodi Veljanovski i dodaje da je gotovo dve godine odbornik u Skupštini grada i član Saveta za informisanje, koji se za to vreme nije sastao ni jedan jedini put.

– Više puta sam i u Skupštini govorio da se ta sredstva nenamenski troše i da ne podržavaju one medije koji zastupaju i ostvaruju javni interes, ali je to prošlo bez reakcije. Nemam nikakva bolja očekivanja da će se ovog puta nešto drugačije dogoditi, zaključuje Veljanovski.

Od samog početka prakse projektnog sufinansiranja, najveći deo predviđenog budžeta komisija je opredeljivala „gradskoj“, tada privatizovanoj televiziji Studio B i sa njom povezanim, na vlasničke i druge načine, i tek osnovanim agencijama, firmama i produkcijskim kućama.

Primera radi, Grad Beograd je prošle godine, od raspodeljenih 81 miliona dinara najmanje 85 odsto novca dodelio prorežimskim medijima i javnosti nepoznatim firmama.

Najviše novca, bezmalo 200.000 evra, slilo se na račune televizije Studio B i tabloida Alo, koji su u vlasništvu Saše Blagojevića, koji je, prema pisanju medija, školski drug bivšeg gradonačelnika Beograda i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog.

Pored direktnog finansiranja Studio B mogao je i da računa i na novac koji dobijaju osobe povezane sa ovom medijskom kućom.

Tako je firmi Folim, iza koje stoji Marija Leković, tehnička direktorka Studija B, pripalo 5,5 miliona.

Dodatno, mnogim nepoznatim firmama i agencijama dodeljivani su višemilionski iznosi, da bi kasnija istraživanja pokazala da se finansirani sadržaji emituju upravo na Studiju B.

Ostatkom novca predviđenog za sadržaje od javnog interesa, gotovo redovno su namirivani prorežimski tabloidi.

Analiza UNS pokazala je da su Alo, Informer, Srpski telegraf, Kurir i Srbija danas u prvoj polovini prošle godine dobili ukupno 27,5 miliona dinara i pored toga što su prva četiri pomenuta medija od avgusta do kraja 2018. „zabeležila“ oko 3.000 prekršaja Kodeksa novinara.

Tokom svih pet godina u „stručnim“ komisijama koje su ocenjivale projekte i dodeljivale javni novac, nije bilo mesta za predstavnike kompetentnih i reprezentativnih novinarskih udruženja.

Kritički nastrojeni mediji, već ustaljeno ostaju kratkih rukava, pa većina njih više i ne pokušava da konkuriše projektima.

Portal Pištaljka, koji svaki put konkuriše istim projektom, a koji se odnosi na istraživanje korupcije u organima lokalnih samouprava, na svim konkursima je odbijen, uz obrazloženje da „tema nije od javnog značaja“.

Glavni urednik tog portala i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović kaže da je Pištaljka, kao i nekoliko drugih medija, podnela žalbu na regularnost beogradskog konkursa Upravnom sudu.

– Pištaljka je tužila Grad Beograd Upravnom sudu zbog nepravilnosti na prošlogodišnjem konkursu, i iako smo dobili spor, Grad je ponovo doneo isto rešenje i odbio naš projekat o istraživanju korupcije u organima lokalne samouprave. Mi ćemo ponovo iskoristiti svoje pravo da se žalimo Upravnom sudu, i konkurisaćemo i ove godine sa istim projektom, kaže Radomirović i dodaje da se „i to jednom mora promeniti“.

Raković: Novcem građana finansira se propaganda

– Glavna ideja projektnog finansiranja medija, koja je i zakonom propisana, nije da se novac daje za redovno informisanje, već za osmišljene teme koje nisu komercijalnog karaktera, bitne su za javni interes a za koje mediji nemaju sredstava, i da se te teme finansiraju javnim novcem i tako im se posveti pažnja. U praksi, novcem svih građana finansira se jedna politička opcija, propagira se i promoviše u „podobnim“ medijima. Bilo bi veoma zanimljivo da se uradi evaluacija projekata kojima su sredstva dodeljena, a što se inače ne radi, gde bi se sigurno ustanovilo da se masovno finansira redovni informativni program prorežimskog sadržaja, a ne teme koje pokrivaju neki specifični javni interes, navodi sekretar NUNS, Svetozar Raković i dodaje da je ranije raspisan konkurs u Beogradu jasna namera gradske vlasti da „pravovremeno finansijski nagradi lojalnost i poslušnost pojedinih gradskih medija, pre svega Studio B, i sa njim povezanih produkcija i agencija“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.