Petrović Škero: Vladavina prava u Srbiji više ne postoji 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

– U vanrednom stanju skoro smo u potpunosti zakopali pravnost. Ono što nam se dešava je toliko opasno da smo doveli do toga da u jednom trenutku nemamo zakonodavnu vlast, da možemo da sudimo Skajpom, na osnovu preporuka, da možemo da donesemo preporuku za lišavanje slobode na osnovu mišljenja predsednika. Sve to ukazuje da je zakonodavna vlast pokopana, imamo izvršnu koja evidentno pokazuju da imaju šefa, a ne određenu funkciju. Samo vrše određene radnje ne onako kako treba nego kako im se kaže. Sve to pokazuju da ono uređenje koje mi imamo i vladavina prava više ne postoji, rekla je Petrović Škero za Danas.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije je napomenula da se u toku vanrednog stanja Ustav toliko malo poštovao, kao i da su se zloupotrebljavale ustavne odredbe koje su se široko tumačile.

– Nemamo poštovanje Ustava, samo se nekoliko poslanika pobunilo jer o uvođenju vanrednog stanja nije odlučila Narodna skupština. Izvršna vlast deluje na sudsku vlast, izvršna vlast radi na molbu predsednika, koji moli predsednicu Vlade da ukine uredbu o informisanju tokom vanrednog stanja. Dakle, uredba se ukida na njegovu molbu. Sve nam to jasno ukazuje da nemamo vladavinu prava, nemamo poštovanje ni Ustava ni zakona, objasnila je Petrović Škero.

Ona je konstatovala da su mediji i sudstvo ugroženi u vanrednom stanju.

– Slučaj hapšenja novinarke Ane Lalić pokazuje da je ugrožena sloboda govora u Srbiji. Čim je ukinuta uredba, otpala je mogućnost pritvora za novinarku. Čak je i REM nedavno u svom saopštenju medije kvalifikovao kao „naši i njihovi“ što je nedopustivo, rekla je predsednica CEPRIS-a i podsetila da mediji moraju biti nezavisni, kao i da je sudstvo nezavisna grana vlasti.

– Naši mediji nisu nezavisni, a sudstvo odavno nije nezavisno. Ako imate sudstvo koje nije dovoljno nezavisno, biće moguće kršenje Ustava, pravo na slobodu govora, pravo na privatnost, pravo na obaveštenost… Nisam sigurna ni da će najavljena promena Ustava ostvariti nezavisnost sudstva, kazala je ona na onlajn predavanju „Mediji i pravosuđe“ u sklopu projekta Jačanje vladavine prava – jug Srbije, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Odbor za ljudska prava Niš.

Ona je konstatovala da mediji i pravosuđe imaju kontrolnu ulogu u vladavini prava, ali da u Srbiji ima političkih i ekonomskih uticaja i na medije i na pravosuđe.

– Veoma je važno da se da se novinar i mediji u kome radi „ne prodaju“, da medij bude nezavisan, da sudstvo ne bude prodato, da nema korupcije, da sudije budu otporne na pritiske… Svi misle da se pritisci vrše tako što se sudija pozove i kaže mu se kako da presudi. Ne ide to tako, nego se radi kampanja kako ne valja taj tužilac ili sudija, pa se zloupotrebe mediji. Tako se zgazi vladavina prava i zaljulja demokratija, rekla je Petrović Škero.

Mediji ne dobijaju drakonske kazne

Vida Petrović Škero je kazala da je prelaženje na jedan sud – Viši sud u Beogradu, koji je zadužen za medijske sporove, pomak u kvalitetu suđenja. „Takođe, potrebno je da se razbije fama da se mediji drakonski kažnjavaju. Analiza je pokazala da je visina tužbenih zahteva u 24 predmeta bila oko 51 miliona dinara, kao i da su tužioci prosečno tražili 2,2 miliona po predmetu. Međutim, prosečna kazna je iznosila 185.000 dinara, rekla je ona.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.