Stojiljković: U Srbiji je sistem korumpiran

Istina je da oni posmatraju najvažniji segment te borbe, stanje u sudstvu, tužilaštvu, javnim funkcijama i antikorupcijskom telu, jer su to osnovni alati koji obezbeđuju vladavinu prava.

Ali, korupcija u Srbiji prisutna je u svim drugim slojevima života toliko da više čak ni institucije čija je delatnost daleko od politike, nisu lišene uticaja i pritisaka iz vladajućih krugova.

– Set kriterijuma koji govori o korupciji jesu istraživanje javnog mnenja, odnosno koliko građani prepoznaju korupciju, gde je vide i da li vide neki uspeh u borbi protiv nje. Takođe, tu su i stručne analize i studije koje se služe indikatorima, na primer procenom koliko se u koruptivnim kanalima izgubi u javnim nabavkama ili šta to vide predstavnici stranih multinacionalnih korporacija u našoj zemlji. Postoje različite metodologije ali ono što meri transparentnost i što je najpoznatije u tim kriterijumima, jeste da smo mi nakon nekog uveravanja građana da je korupciju moguće smanjiti i najave ključnih poteza u toj borbi, 2012. godine, ponovo krenuli u stagnaciju i pad na ovom nivou procenjene korupcije – kaže za Danas Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši višegodišnji član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

On objašnjava da sada spadamo u red zemalja sa sistemskom korupcijom.

Ona nije više administrativna, činovnička, takozvana korupcija uličnih birokrata, odnosno ona koju običan građanin može da dosegne u kontaktu sa novinarima, policajcima, nastavnicima, lekarima i sl., nego se radi o obliku u kome je kreirana politička agenda i sistem usmeren na koruptivan način, kroz zakone i podzakonska akta.

– To je ono što građani vide. Takođe, i Agencija za borbu protiv korupcije prosto je izašla iz fokusa i radara javnosti, nije prisutna kao telo koje ima kapacitete da se sa tim izazovima izbori. Krug njenih ovlašćenja koji je probudio očekivanja, ograničen je krajnje selektivno i smešten je na njihovu skrupuloznu praksu. Čak i kada naprave neku krivičnu prijavu, to ne prođe kroz prostor selekcije koju pravi tužilaštvo, što ostavlja utisak da je ta institucija probudila nade a izneverila očekivanja. A stvari tako idu jer nema delovanja, prevencije koja je osnova ali ni kažnjavanja. Kad izostaju sankcije posebno kod korupcije na visokom nivou, sa ključnim državnim ili privrednim funkcionerima, čak i kada se iznesu neke optužbe one više služe za medijski nastup i hodanje kroz medije nego što završe u pravosuđu, ukoliko tužilaštvo ne reaguje ili vrlo selektivno reaguje, onda posle izvesnog vremena dolazi do zasićenja i do efekata kakve sada imamo – zaključuje Stojiljković.

Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je ocena koju je u poslednjem izveštaju izrekao GRECO, „globalno nezadovoljavajuće“, ne čudi.

– Svaka afera, od Savamale pa nadalje, ni broj im se više ne zna, pokazatelj je da li se borimo protiv korupcije ili ne. Nema izveštaja Saveta u kome nismo tvrdili kako te borbe nema i gde nismo rekli da su nam uskraćeni osnovni alati za otkrivanje korupcije. Podsetiću, od kada je sa mesta poverenika otišao Rodoljub Šabić, mi više nemamo pristup zvaničnim podacima a bez njih ne možemo da izađemo u javnost, svaki naš izveštaj bazira se na dokazima i na dokumentaciji a do nje sada ne možemo da dođemo. Koliko je to apsurdno, primer je kada smo radili jedan od izveštaja o poljoprivrednom zemljištu i tražili od katastra, od javne knjige određene dokumente, dobili smo odgovor da Savet, koji je Vladino telo, ne spada u instituciju koja ima pravo da od njih dobije tražene podatke. Ali, živimo u zarobljenoj zemlji, da upotrebim izraz Verice Barać, gde predsednik države na podatke o koruptivnom poslu oca jednog ministra kaže: „pa šta?“, objašnjava Vasilić.

Ona dodaje da je Savet uradio jedan izuzetan izveštaj o uticaju nevladavine prava kao osnove za korupciju, koji je izašao i citiran je van granica zemlje, ali da to nije dovoljno da vlast shvati koliko je to značajna borba.

– Mi smo stalno ukazivali na koruptivne delove u zakonima koji se donose, ali ni jedna od preporuka, nijedna, nije usvojena. Dugo me je mučilo i to što struka takve zakone ne komentariše i na jednom skupu sudija na kome se raspravljalo o korupciji, izašla sam sa tezom da je pravosuđe uplašenije nego ranije ali da to za sudiju nije dozvoljeno. On mora da stoji iza vladavine prava i ne sme da se plaši to da kaže. Ali, odgovor većine bio je da od tog posla žive i da se plaše za egzistenciju. Ko onda da se bori protiv korupcije – pita ona.

Naglašava da je tačno sve što stoji u izveštaju Greco, da je pojava mnogo šira nego što je to tema izveštaja antikorupcijskog tela Saveta Evrope.

– I struka i građani to vide, ali opet nema pomaka u borbi protiv korupcije. Međutim, trebalo bi da se zna kako od te borbe niko ne može biti eskulpiran, oslobođen odgovornosti. Borimo se i mi u Savetu, ali ograničenjima koja imamo u pribavljanju dokaza i blokadom rada koju je u nekad složnoj instituciji nametnula sadašnja vlast, ukazuje da ozbiljne borbe za koju je odgovoran vrh države nema.

Na dugom štapu

U grupi od 11 nerealizovanih preporuka GRECO, od ukupno 13 koliko je definisano za Srbiju, nalazi se i način izbora za pravosudne funkcije kako bi se sprečio uticaj vladajućih struktura na njihovo postavljenje. Za to je potrebno izmeniti Ustav Srbije i prošle sedmice je Vlada usvojila predlog teksta novih članova najvišeg pravnog akta. Izmene su, inače, neophodne ne samo po preporukama GRECO, nego i na osnovu revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Međutim, put do njihove realizacije još je dug. Potrebno je da Skupština usvoji predlog Vlade, a to će se verovatno desiti kada budu utvrđene i ostale izmene Ustava, što se pak vezuje za pregovore sa Prištinom, takođe na dugom štapu. Onda je potreban, naravno referendum pa tek onda počinje njihova primena.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.