Usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti 1

Na osnovu Četvrtog periodičnog izveštaja Srbije o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), koji je predat u februaru, Komitet UN je uputio niz preporuka, izrazivši zabrinutost zbog kršenja prava žena u mnogim oblastima života.

Osim pozitivnih komentara, koji se odnose na formiranje Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao i na usvajanje Istanbulske konvencije i drugih antidiskriminatornih dokumenata, Komitet je zabrinut što Koordinacionom telu nedostaje „adekvatan budžet, osoblje, politička nezavisnost i održivost“. Takođe se kao problem navodi dupliranje uloga i nedostatak sinergije između ovog tela i Sektora za borbu protiv diskriminacije i rodne ravnopravnosti pri Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.

Srbiji se preporučuje da izdvoji značajnija sredstva za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, da kreira rodno odgovorno budžetiranje, ali i da poboljša saradnju sa organizacijama civilnog društva.

U pogledu zakonodavstva, Komitet podržava najavljeno usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, i podstiče državu da revidira i što pre usvoji novi nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti „u skladu sa Konvencijom“ i „u saradnji sa organizacijama civilnog društva za prava žena“. Ističe se i potreba da se preispitaju pomenuti zakoni, kao i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći kako bi se svim ženama, posebno iz ranjivih grupa, omogućio pristup besplatnoj pravnoj pomoći.

U oblasti rodno zasnovanog nasilja je kao pozitivno ocenjeno usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i uvođenje između ostalog hitnih mera za počinioce, zatim kriminalizacija silovanja u braku, sakaćenja ženskih genitalija, uhođenja, seksualnog uznemiravanja i prisilnog braka, kao i usvajanje Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja u porodici.

Ipak, kako se ističe, zabrinjavajuća je velika prisutnost fizičkog nasilja nad starijim ženama, povećanja svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa invaliditetom u ustanovama, i česte zloupotrebe vatrenog oružja u porodičnom nasilju i nasilju u partnerskim odnosima. Ovde se naglašava činjenica da su mere koje je preduzela država usmerene samo na nasilje u porodici, a ne i na druge vrste nasilja nad ženama i devojkama. Takođe, krivično gonjenje ovih slučajeva je neefikasno, veliki je jaz između broja krivičnih prijava i broja osuđujućih presuda, a ne postoji sveobuhvatan sistem za prikupljanje i praćenje podataka o slučajevima rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojkama.

Jedna od preporuka Komiteta je da Srbija pregleda i revidira svoj Krivični zakonik i Zakon o porodici i druge relevantne zakone i politike, uključujući i problem sa posedovanjem vatrenog oružja, ali i da obezbedi pravilnu istragu slučajeva rodno zasnovanog nasilja.

Komitet UN se posebno bavio i problemima sa trgovinom ljudima, Rezolucijom 1325 „Žene, mir, bezbednost“, rodnim aspektima u oblasti obrazovanja, kao i ženama iz posebno ugroženih grupa, poput Romkinja, žena sa invaliditetom, samohranih majki, LGBTI osoba. Mreža SOS Vojvodine predstaviće u ponedeljak zapažanja i preporuke CEDAW, kao i svoj izveštaj „iz senke“ o primeni Konvencije.

„NeVreme za žene u Srbiji“

ASTRA, Autonomni ženski centar i Žene u crnom, u saradnji sa BeFemom, započele su kampanju za promociju preporuka Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW). Cilj kampanje je ukazivanje na neodgovarajući odnos države prema ženama uopšte, ali i prema preporukama CEDAW Komiteta koje se odnose na obaveze države da spreči svaki vid diskriminacije žena i osigura im uživanje prava. Tim povodom u okviru kampanje „NeVreme za žene u Srbiji“ pripremljeno je više informativnih videa i grafika koji govore o stereotipima o ženama, nasilju protiv žena, trgovini ženama, obrazovanju, zdravlju žena i nacionalnom mehanizmu za rodnu ravnopravnost…

„Pogrešne predstave o ženama, o njihovim očekivanim ulogama rasprostranjene su u medijima i u izjavama visokopozicioniranih ličnosti. Poruke nekih državnih kampanja kao što je ‘Rađaj ne odgađaj’ takav su primer, jer ženu svode na jedinu ulogu majke. U medijima su žene marginalizovane, u tekstovima o politici ih ima svega 14 odsto, a obično su zastupljene u tipično ženskim profesijama i temama. Srbiji nedostaje sistematski i dugoročni pristup u rešavanju ovih problema. Iako mediji prepoznaju nasilje prema ženama kao važnu temu, oni proizvode sadržaje koji nasilje opravdavaju ili normalizuju. Tako krše Etički kodeks novinara. Komitet UN traži od Srbije da promoviše pozitivne slike žena, koje su aktivne u društvu i da kažnjava govor mržnje protiv žena“, ističe se u okviru kampanje.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.