Foto: Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

U pismu upućenom ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, u koje je Danas imao uvid, piše da da novi zakon smanjuje dostignute standarde autonomije, što je posebno vidljivo u formiranju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i drugih regulatornih tela sa izraženo pojačanim prisustvom predstavnika delegiranih od struktura izvršne vlasti i smanjenjem predstavnika sa univerziteta. Time se, dodaje se, relativizira uloga ovih institucija, pa i potreba njihovog postojanja.

„U Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje je smanjeno učešće predstavnika univerziteta sa 57 na 35 odsto, a u Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela, od sedam članova samo jednog predlažu univerziteti. Izglasana rešenja će se negativno odraziti i na ocenu ostvarenog nivoa autonomije i akademskih sloboda, koju će Evropska asocijacija univerziteta u svom narednom izveštaju dati univerzitetima u Srbiji“, navedeno je u pismu ministru, koji su potpisali predsednik SANU Vladimir Kostić, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Dejan Popović i predsednik KONUS-a Vladimir Bumbaširević.

Predstavnici akademske zajednice su nezadovoljni i što Ministarstvo prosvete nije prihvatilo većinu predloga pomenutih institucija u cilju poboljšanja početnog teksta zakona. Ukazuju da je nakon završetka javne rasprave usledio period „neprihvatljivo poremećene komunikacije, iznenađujućih, neočekivanih i često neprihvatljivih rešenja i nedostupnost teksta u pojedinim periodima procedure njegovog donošenja“.

Suočeni sa „stanjem koje uznemirava akademsku zajednicu“, članovi tri najznačajnije institucije u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji ponudili su da budu partneri Ministarstvu u prevazilaženju ove situacije, što, kako kažu, podrazumeva da u razumnom roku počne zajednički rad na novim zakonskim odredbama, bilo kroz amandmanske intervencije kao privremeno rešenje, bilo kroz artikulisanje teksta novog i modernijeg zakona.