Kako se saopštava taj stručni skup sa međunarodnim učešćem su organizovali Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i Klinika za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. Na simpozijumu su lekari univerzitetskih kliničkih centara iz Ljubljane i Zagreba, te KC Srbije i Vojvodine, kao i Vojnomedicinske akademije, razmenili najnovija iskustva o lečenju transplantiranih pacijenata.

Učesnike je pozdravio zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić. On je istakao, navodi se u saopštenju kako je današnji stručni skup posvećen produženju zdravlja i kvalitetnog života ili, kako je rekao, „stvaranju novog života”.

– Vaši napori da steknete nova teorijska i praktična znanja i tako pomerite, odnosno graftu i pacijentu produžite trajanje ili preživljavanje, predstavljaju vaš imperativ, predstavljaju pobedu života, a to je, složićete se, velika pobeda – rekao je prof. dr Dinčić, piše u saopštenju za medije.

On je istakao da se divi svima koji se bave tranaplantacijom organa, svim njihovim naporima da daju pacijentu novu šansu, ili neviđenu sreću, činjenicom da na primer „nema više dijalize.”

Zamenik načelnika VMA pozdravio je učesnike kongresa, a posebno prof. dr Nikolinu Bašić-Jukić iz Kliničko-bolničkog centra Zagreb i prof. dr Mihu Arnola iz Univerzitetsko kliničkog centra iz Ljubljane, koji imaju ogromno iskustvo u oblasti transplantacije u svojim zemljama.

Učesnike stručnog skupa pozdravio je i predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva akademik Pavle Milenković, koji je tom prilikom, podsetio na veoma dugu i plodnu saradnju Srpskog lekarskog društva sa VMA tokom niza godina.

– Današnji skup posvećen je raznim problemima vezanim za transplantaciju organa. Tokom vremena broj transplantacija se povećavao pa su stečena određena iskustva i uočeni problemi. I nije samo dovoljno teorijsko znanje već je prava umetnost dugo vođenje tih pacijenata, ljudi koji su stekli na neki način novi život. Potreban je određeni kvalitet života i borba sa izazovima određenih terapijskih procedura – rekao je akademik Milenković i istakao da bi ovakvi sastanci trebalo češće da se održavaju, jer je transplantacija postala terapijska metoda.

U uvodnom izlaganju je pukovnik prof. dr Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju, govorio o aktuelnom preživljavanju renalnog alografta i merama za unapređenje dugoročnog preživljavanja grafta i pacijenata na VMA.

On je rekao da, kada je reč o bubrežnim bolesnicima, većina zemalja u Evropi teži tome da 50 odsto pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom živi s funkcionalnim graftom, kao što su to Španija, Hrvatska i druge zemlje.

– Naravno, mi se surećemo, kao i u mnogim granama medicine, sa dosta problema u smislu kako to što smo uradili održati u dužem periodu, jer nam je cilj da ti pacijenti imaju dugotrajan, kvalitetan život, da ti graftovi služe 10-15 godina i da ih ne bismo nakon 5-10 godina vraćali na listu čekanja zbog gubitka grafta i da ne bi umrli sa funkcionalnim graftom zbog brojnih komplikacija koje na žalost transplantacija nosi – istakao je pukovnik prof. dr Đoko Maksić i naveo kardiovaskularne probleme, infekcije, malignitet, bolesti jetre i slično.
Tranplantacije se na prostoru bivše SFRJ rade od ranih osamdesetih godina. Prva je urađena u Rijeci 1972. godine, a u Beograu 1973. u Kliničkom centru Srbije. Na VMA se transplantacije u kontinuitetu rade od januara 1996. i do sada je urađeno 387 transplantacija bubrega i 35 transplantacija jetre, objašnjava se u saopštenju.

Cilj simpozijuma, navodi se bio je da se ukaže na faktore od značaja za dugo preživljavanje i pacijenta i graftova jetre i bubrega transplantiranih pacijenata. Povod za ovaj skup bile su smernice evropske ekspertske grupe COMMIT, koji su dali preporuke i ček liste kako pacijenti perspektivno treba da budu kontrolisani, šta treba sve raditi od analiza i kontrole vezano za kvalitet imunosupresije i svi drugih modifikujućih faktora rizika koji učestvuju u mortalitetu pacijenata, ali i u mogućnostima da se taj graft izgubi.

Tokom 15 predavanja učesnici su prošli sve bitne modifikujuće faktore, sa idejom da se učini pomak u vođenju pacijenata koji bi trebalo sutra da rezultira njihovim kvalitetnim i dužim preživljavanjem i, što je jako bitno, dužom funkcijom transplantiranih organa.

Nakon predavanja napravljene su smernice shodno evropskim preporukama za dalji razvoj transplantacione medicine u našoj zemlji i zemljama u regionu, radi razvoja nove strategije timskog i multidisciplinarnog vođenja transplantiranih pacijenata i njihovog dugotrajnog i kvalitetnijeg preživljavanja, stoji u saopštenju.