„Kvalitet vode, koji redovno kontroliše Zavod za javno zdravlje, tokom cele godine bio je dobar. Trenutno koncentracija nitrata iznosi 30 miligrama po litru, a dozvoljena granica je 50. Projekat detekcije gubitaka, koji smo posle par godina ponovo pokrenuli, obezbedio je da naši potrošači, pre svega korisnici na drugoj i trećoj visinskoj zoni, nisu nijednom ostali bez vode, čak ni u najtoplijim mesecima“, rekao je za Braničevo Danas direktor ovog JKP Vladimir Stojimirović. Kvalitetu vode doprinosi i zamena starih azbestnih cevi, koja se u gradu obavlja već duži niz godina.

U periodu od 2014. do 2017. godine promenjeno je oko 15 kilometara azbestne vodovodne mreže, dok je samo ove godine promenjeno oko pet kilometara. Treba napomenuti da je, uporedno, sa zamenom mreže, izrađeno blizu 30 kilometara novih priključaka. S obzirom da je azbestna mreža prva koja je građena u gradu, praktično sve ulice u širem centru se snabdevaju vodom iz ovog cevovoda, tako da je za zamenu ostalo još oko 60 odsto azbestno-betonskih cevi, navodi direktor. Da bi se obezbedilo što bolje poslovanje, neophodno je otkriti i nelegalne priključke na mrežu. NJih je sada mnogo manje nego ranije, a u njihovom otkrivanju pomoći će i oprema nabavljena ove godine, koja se svakodnevno koristi na terenu.

– Mnogo veći problem su nelegalni priključci na sistem kanalisanja otpadnih voda. Po novom Zakonu o ozakonjenju, nije dozvoljena legalizacija priključaka na mrežu za objekte koji nisu legalizovani. Na osnovu izveštaja naših službi, na području grada ima preko 1000 nelegalnih priključaka na fekalnu kanalizaciju, kazao je Stojimirović.

Zahvaljujući „Vodovodu“, problema u vodosnabdevanju nije bilo, i pored nepovoljnih okolnosti koje nisu u moći ovog preduzeća. Među njima su i drastično promenjen nivo Velike Morave tokom proteklih decenija, pre svega rudarenjem šljunka iz njenog korita. Ono na šta je moguće uticati jesu gubici vode u sistemu, u čemu je „Vodovod“ na pravom putu. Ukupni gubici, fizički i administrativni, iznosili su s početka godine oko 52 odsto, a samo tokom 6 meseci ove godine uspeli su da ih smanjimo za tri odsto

Građane posebno zanima šta se dešava sa sistemom reversne osmoze, koji je 2002. godine stigao kao donacija. Zbog nestručnog montiranja i rukovanja došlo je do havarije na membranama, sistemu pretprečišćavanja i dezinfekcije permeata, pa je ovaj sistem napušten kao alternativa za sistem vodosnabdevanja. „Vodovod“ je u prethodnom periodu finansirao izradu par projekata za osposobljavanje ovog postrojenja, ali je njegovo stavljanje u funkciju van finansijskih mogućnosti ovog preduzeća.

Sumirajući godinu na izmaku, direktor kaže da im je ona, što se tiče proizvodnje vode i snabdevanja korisnika, bila uspešnija od prethodnih, čemu je doprinela i odlična saradnja sa gradskim rukovodstvom i Nadzornim odborom.

– Što se tiče naredne godine, ona će biti nastavak stručnog usavršavanja i tehničkog opremanja firme, kako bismo bili u rangu najboljih srednjih vodovoda u Srbiji. Prioriteti će nam biti: smanjenje gubitaka, razvoj kanalizacione mreže, izrada projekata za apliciranje međunarodnim i državnim fondovima, izgradnja jedinstvenog sklada upravljačkog sistema i izrada GIS-a kanalizacione mreže, najavio je direktor Stojimirović.

Zaštita „Ključa“

„Svi smo svedoci koliko je Gradska uprava uložila i ulaže sredstava u izgradnju i proširenje sistema kanalisanja otpadnih voda. Na ovaj način se praktično obezbeđuje mogućnost za priključenje svih korisnika na teritoriji Meminca, Busija, Lučice, Prugova, Poljane i LJubičeva na izgrađenu kanalizacionu mrežu. Upravo ova naselja najviše utiču na stanje i kvalitet vode u podzemlju“, istakao je Stojimirović.

Daljinsko očitavanje

Daljinski vodomeri su ugrađeni u selu Klenovnik, a ugrađuju se i kućnim savetima u Požarevcu. U Klenovniku je izgrađeno nešto manje od 300 komada i pokriven je svaki priključak u ovom naselju. Novi vodomeri sa modulom za daljinsko očitavanje i softverom za očitavanje su investicija JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Povezani tekstovi