Godinu dana je prošlo od izgradnje pogona prečistača vode koji uprkos obećanju privatnog investitora, uprkos stalnim obećanjima vlasti, ne radi jer ne može da dobije potrebne dozvole.
Zapelo je zbog činjenice da zakon ne dozvoljava privatnim firmama da se bave proizvodnjom vode, a pre toga „zapinjalo“ je u oko stručnoj i široj javnosti mnogo toga oko finansiranja pogona, njegovog kapaciteta i primenjene tehnologije. I dok su kamere svakodnevno pratile gradnju pogona a javnost stalnim saopštenjima bombardovana o novom prečistaču, poslednjih meseci vlada tajac. Da li je klupko oko prečistača počelo da se odmotava smenom direktora JKP „Vodovod“ nije jasno, tek maratonska bitka za ispravnu pijaću vodu Zrenjaninaca i dalje traje.
– O celom poduhvatu postoji zavera ćutanja, građani do informacija dolaze zaobilaznim putem. S obzirom na okolnosti u kojima se gradio ovaj pogon, pravo pitanje je ko je njegov vlasnik – kaže novinar Zoran Dedić.
Zrenjaninski prečistač u najavi je od 2014. godine, kada je raspisan poziv za javnu nabavku usluge prečišćavanja vode kao bolje rešenje, a pre toga je pompezno raskinut ugovor za izgradnju velike fabrike vode sa nemačkim Vasertehnikom. Početkom 2015. potpisan je ugovor sa italijanskim Zilliom za izgradnju prečistača, ali se trag ovom investitoru gubi, pojavljuju se ogranci sličnog naziva i Erste banka koja u 2017. godini kreditira posao.
– Bitno je istaći da po pitanju fabrike vode ne postoji nikakav investitor, iako nadležni uporno koriste taj termin. Naime, JKP „Vodovod i kanalizacija“ je bio raspisao javnu nabavku za uslugu prečišćavanje vode, pa se samim tim na istu javio ponuđač usluge, a ne ulagač. U fokusu lokalne samouprave trebalo bi da bude pokretanje postupka za naknadu štete protiv lica koja su doprinela da, uprkos uspešno sprovedenoj javnoj nabavci, ne poteče zdravstveno bezbedna voda za piće. Ista skupina ljudi treba da uplati u korist budžeta i sve troškove koje je grad imao prema republičkoj agenciji AOFI, kojoj je plaćao na ime garancija koje su date ulagaču bez para – smatra direktor lista „Zrenjanin“, ekonomista Dalibor Bubnjević.
Tokom punih 14 godina, koliko je voda iz gradskog vodovoda zabranjena, zabeleženo je nebrojeno pokušaja da se nađu najbolja tehnička rešenja za vodu koja sadrži arsen u nedozvoljenim količinama, ali i druge štetne materije. Za to vreme građani kupuju flaširanu vodu ili je toče na eko česmama.
Arsen u vodi
„U više elemenata ova voda ne odgovara standardima koji su propisani Pravilnikom o ispravnosti vode. Najveći problem je prisustvo arsena u koncentraciji deset puta većoj od dozvoljene. Takođe, zrenjaninska voda ima žutu boju, neprijatan ukus i miris“, navodi Živojin Đurin, nekadašnji šef laboratorije „Vodovoda“. On podseća da sadržaj vode nije jedini problem, tu je i stara azbestna mreža, jer čak 70 odsto vodovodne mreže u Zrenjaninu čine azbestno-betonske cevi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
