Foto: Medija centar

Vučićević i Insajder dužni su, prema presudi, da plate i troškove postupka od 64.200 dinara.

Obe strane imaju pravo žalbe Apelacionom sudu. Obradović je tužio Vučićevića zbog dva teksta objavljena 2016. godine u Informeru u kojima su, kako se navodi u tužbi, iznete brojne neistine i uvrede.

U Vučićevićevoj kolumni „Slucaj šefa NUNS: Čibe, bre, džukelo!“ objavljenoj 19. marta 2016, kao i tekstu od 20. marta 2016. „Fašizam: Zahtevaju od EU da zabrani Informer“ piše da je Obradović „tražio od Brisela da srpskim vlastima naredi da zabrane Informer“ i da je obavljao „sumnjive finansijske transakcije“. Navedeno je i da je Obradović „u ime NUNS objavio fašistički proglas u kome poziva na uništenje Informera“.

Ovi tekstovi su objavljeni pošto je NUNS pozvao javne ličnosti na bojkot Informera zbog hajke koju je taj list vodio protiv portala KRIK i njegov urednika Stevana Dojčinovića.

U obrazloženju presude Sud je naveo da javnost ima interes za istinitim, neprestirasnim, pravoremevnim i potpunim informisanjem, kao i da su iznete informacije podobne da povrede čast i ugled tužioca.

Prema oceni Suda, novinar mora biti svestan da, iznoseći svoje mišljenje u formi članka ili kolumne, utiče na formiranje javnog mnjenja, te da novodi u tekstu moraju biti argumentovani, na osnovu kojih javnost može formirati svoje mišljenje bez nametanja tuđih stavova, ocena ili suda.

Sud nije prihvatio navode da je korišćenje vulgarnih reči, stilska figura priznata u novinarskom izražavanju jer su uvrede i pogrdne reči u tekstu direktno usmerene na ličnost tužioca, a ne kao stilska figura u nameri da prenesu neko drugo značenje.

„U ovom slučaju vulgarne reči su imale samo jednu svrhu i to omalovažavanje i vređanje tužioca“, ocenio je Sud.

Pisanje novinara, smatra Sud, mora biti tako da prosečan čitalac može da zaključi da li se radi o stilskoj figuri koju autor koristi sa određenom namerom, ili se radi o prostom vređanju druge osobe.

Kako tuženi nije objasnio nameru grubog i vulgarnog rečnika korišćenog u članicima, Sud je zaključio da je takav rečnik korišcen isključivo sa namerom vređanja i omalovažavanja tužioca.

Sud smatra da su bez osnova navodi Vučićevića da je kolumna njegov lični stav i da bi zabranom iznošenja takvih informacija bila ograničena njegova sloboda izražavanja.

„Neosporno je da svako, pa i novinar, uživa slobodu izražavanja svojih stavova, ali ovo pravo nije bez granica. Izražavanje stavova mora biti tako da se ne vređaju tuda prava, kao što se u ovom slučaju vređaju čast i ugled tužioca“, ukazao je Sud.

U obrazloženju se ističe da je Sud uzeo u obzir praksu Evropskog suda za ljudska prava, ali da nema mesta za njenu primenu, jer se u ovom slučaju ne radi o korišcenju vulgarnosti radi slikovitog izlaganja, satire ili prenošenja odredene poruke, kao ni radi preterivanja ili provokacije.

Iznete vulgarnosti korišcene su isključivo radi omalovažavanja i vredanja licnosti tužioca i kao takve ne uživaju zaštitu ni kao zaštitu ni kao slobodno izraženo mišljenje novinara niti postoji interes javnosti da u dnevnim novinama čita vulgarnosti koje ni na koji način ne doprinose formiranju njenog mišljenja o bitnim društvenim događajima, jer su bez argumenta i dokaza, ocenio je Sud.