Ne postoji država na svetu koja nije mogla da izađe na kraj sa kriminalom u sportu. To se dešava samo onda kada država nije htela to da uradi, stav je oko koga su se složili govornici na održanoj tribini sa temom „Da oslobodimo sport od kriminala“, koju je organizovala Nova stranka.

Kriminalizacija sporta u tesnoj je vezi sa velikim uplivom politike u tu sferu, a opet zbog nedovoljno i loše regulisanog načina finansiranja, ne samo klubova već i ulaganja u bazični sport, od školskog do rekreativnog, što neće samo po sebi moći da reši ni privatno vlasništvo.

– Sport je teško iščistiti i odvojiti od politike, a pogrešno je izjednačavati publiku i kriminalce među njima. Bez navijača sport ne može da postoji, u krajnjem slučaju sport zbog publike i postoji. NJen uticaj ne može da se eliminiše, ali to ne sme da bude uticaj te vrste da ako si vođa navijača treba da kontrolišeš kome i kako se skandira, pa zbog toga imaš pravo da prodaješ drogu. Ili kad bude akcija paljenja ambasada, ti ćeš da podigneš tu grupaciju, pa će onaj Tešić da ispadne kriv, što je imao komandu da se, kao komandant žandarmerije, povuče i da ne učestvuje.

Vođe navijača ne smeju da se potcene, kada su se nametnuli u takvoj neuređenoj i divljoj sredini, oni imaju određene kvalitete, sa njima treba da se radi ali ne na ovaj način, da budu pod kontrolom, agresivni i obavljaju različite zadatke za protivusluge. Neki su učestvovali pod maskama i u rušenju u Savamali. Imaju velike interese i privilegije, ali su postali sredstvo kojim se manipuliše. Tu treba biti jasan, u sportu država lako može da razdvoji kriminal od pravog navijanja, ali to ne radi- rekao je košarkaški trener Duško Vujošević.

On je naglasio da te probleme ne rešava ni privatno vlasništvo klubova samo po sebi.

– Sport je delatnost koja u Srbiji nije profitabilna, osim fudbala, ali za kojim država ima interes, zbog elana, vitalnosti, zdravlja nacije, i mora da se podrži. U drugim zemljama su zarade vlasnika klubova velike. Profitabilnost moraju da podrže i zakoni, recimo zakon o klađenju, tako da se sredstva iz kladionica vraćaju u sport većim delom, da se omoguće donacije uz dobru kontrolu, da se na njih smanje porezi, a ne da se te pare peru. Država ne omogućava da se stvori novac, da se uloži u sport, nema sistem finansiranja vrhunskog sporta. Kod nas se to radi po ćeifu, „ja navijam za taj klub i njemu ću da dam“- objasnio je Vujošević.

On je dodao da je sa nekadašnje pozicije trenera Partizana „sklonjen“ jer se pobunio zbog neravnopravnog finansiranja klubova.

– Bio sam najuspešniji u poslu kojim se bavim u ovoj zemlji a skinut sam jer sam se pobunio zbog neravnopravne raspodele sredstava finansiranja. Uslov za pravljenje rezultata u sportu je novac i nije mala stvar kada neko nema da isplati plate, posebno jer je do toga došlo ne zato što drugi ima bolje rezultate, nego zbog mešanja politike. Ja sam to javno izneo i izgubio posao, praktično mi je onemogućeno da u ovoj zemlji radim, a to je izvedeno tako da je predsedniku kluba rečeno da dok sam ja trener klub neće više dobiti ni banku sponzorstva. On je to mogao da čuje od Novaka Nedića koji je u to vreme bio šef kabineta premijera- rekao je Vujošević.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije „Nezavisnost“, naglasio je da je većina među navijačima ona koja voli sport, i dolazi na utakmice da podržava i navija.

– Taj mali procenat ljudi koji ide da pravi nerede je problem koji može da se reši na državnom nivou. Ja sam igrao za Legiju iz Varšave, čiji su navijači među deset najgorih u Evropi. Bio sam svedok mnogih njihovih ispada. Problem je lako rešen kada je država zauzela stav i odlučila da to zaustavi. Pravili su analizu koliko jedan klub na godišnjem nivou plati kazni, što se meri stotinama hiljada evra, pa su shvatili da je bolje da investiraju u biometrijsku kontrolu ulaska na stadion, u zakone koji će da se poštuju, drastične kazne za one koji naprave incident. Čim je izrečena prva doživotna zabrana ulaska na stadion, tenzije su se smirile, ispričao je Poledica.

Igor Radošević, profesor Sportskog menadžmenta na Univerzitetu Metropoliten, istakao je da je bezbednost osnovni uslov da se održi bilo koje sportsko takmičenje. „Ako država i političari ne daju bezbednosne garancije, ni jedno takmičenje ne dolazi u obzir“, naveo je on.

– Drugi problem je što u našoj zemlji politika finansira sport. Dve trećine budžeta Ministarstva ide na fudbal, dok svi ostali savezi dele tek jednu trećinu novca, što je sramno. Pogotovo što taj novac Fudbalskom savezu Srbije u ovom trenutku ne znači mnogo, jer oni sami sebe izdržavaju. Država treba da napravi evaluaciju koji su to profesionalni sportovi koji nam donose medalje i ulagati u te sportove. Malo se ulaže u bazu, školski sport, rekreatrivni sport, u sportski kadar. Zato klubovi mole Boga da im u upravni odbor dođe neki političar, koji će im doneti neki novac, privući sponzore. A za uzvrat ti političari traže sportiste za svoje promotere, da im daju podršku, posebno ako su se skoro vratili sa nekog takmičenja i doneli medalju- kazao je Radošević.

Nasilje na tribinama, smatra on, može da se reši, a rešenje, kako kaže, ne moramo da izmišljamo, dovoljno je da se ugledamo na neku drugu zemlju.

– Pogledajte engleski model borbe protiv huligana, Margaret Tačer i „nulta tolerancija“. Ko zakorači na stadion dobija šest meseci zatvora. Srbija ima zakon o nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama, ali se on ne primenjuje. Policija uradi svoj posao, uhapsi vinovnike incidenta, tužilaštvo dalje treba da uradi posao, a u nebrojeno situacija huligane iz zatvora idu

Oproštaj od velikog glumca

Pred početak tribine prisutni su minutom ćutanja odali poštu preminulom glumcu Nebojši Glogovcu. Kao podsećanje na velikog umetnika, sa razglasa je pušten citat iz filma Nebeska udica, u kome Glogovac kaže: „Jel znaš ti kako se postaje šampion? Izađeš na teren kad je najteže, i pobediš!“