Prema rečima, Gorana Filipovića iz Beogradskog udruženja nestalih beba, zakonski predlog blago je unapređen u odnosu na prethodnu verziju, ali ističe da je i dalje neprihvatljiv za članove udruženja.

– Cilj zakona je da se zadovolje preporuke presude Evropskog suda za ljudska prava. On se bavi formom, a ne suštinom. Nigde u zakonu se ne spominju nestala deca, već se govori samo o nadoknadi – ističe Filipović.

Kako dodaje, zakon roditelje koji sumnjaju da su im oteta deca upućuje na parnični postupak, što ocenjuje kao apsurd.

– Umesto da država sprovede istragu i utvrdi šta se dogodilo sa nestalom decom, zakon nas upućuje da mi moramo da dokazujemo da su deca nestala. Pritom se govori samo o novčanoj nadoknadi, a nas ništa osim istine, kakva god ona bila, ne interesuje – kaže Filipović.

Podsetimo, predlog Zakona o nestalim bebama je iz formalnih razloga povučen iz procedure kada je na mesto predsednice Vlade stupila Ana Brnabić. Usvajanje zakona o nestalim bebama je jedna od obaveza koja izvire iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Zorica Jovanović protiv Srbije“. Zorica Jovanović tužila je državu zbog toga što navodna smrt njenog novorođenog sina 1983. godine nikada nije istražena. Sud u Strazburu je 2013. godine presudio u korist majke, utvrdivši da joj je povređeno pravo na porodični život, i da je država Srbija obavezana da joj plati naknadu od 10.000 evra i sudske troškove. Sud je naložio da Srbija u roku od godinu dana od stupanja na snagu presude preduzme mere da obezbedi odgovarajuće naknade u svim sličnim situacijama. Proces, prema sudskoj presudi, treba da nadzire nezavisno telo sa adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada. Savet Evrope je u više navrata upozoravao Srbiju da kasni sa ispunjenjem obaveza iz presude Evropskog suda za ljudska prava.

Tačan broj dece za koje se sumnja da su po rođenju kidnapovana se ne zna, ali spekulacije su da je od pedesetih godina prošlog veka do danas prijavljeno više hiljada ovakvih slučajeva.

Plaše se šta će otkriti

Goran Filipović iz Beogradskog udruženja nestalih beba ističe strah kao glavni razlog zbog kojeg se nijedna vlast u prethodnih nekoliko decenija nije odvažila da pokuša da otkrije šta se dogodilo sa nestalim bebama. „Sve vlasti je strah da ne budemo prva zemlja koja će otvoriti ovo pitanje. Međutim, taj strah je neutemeljen pošto su, između ostalih, to već  uradile Španija i Argentina. Vlast je strah i šta bi našli kada bi počeli da istražuju slučajeva. Boje se da bi se stiglo do znatno više od par hiljada slučajeva“, naglašava Filipović.