Zašto smo prošli najgore od svih u regionu? 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Iznenadilo me je jučerašnje vraćanje kolege Kona na bajatu i neaktuelnu dilemu: vanredno stanje ili vanredna situacija.

Od dr Kona i Kriznog štaba javnost je juče očekivala odgovor na bar dva ključna pitanja – kako ne mogu da se slože da li su potrebne maske i kako pravdaju kontroverznu odluku o jednostranom otvaranju granica. No, pozabavimo se pokrenutom temom.

Nesporna je tvrdnja dr Kona da bi bez preduzimanja mera broj žrtava kovida 19 u Srbiji bio mnogo veći od zvanično evidentiranih skoro 250. Isto zapažanje važi za ceo svet. Valja, međutim, uočiti da smo prošli najgore u regionu: imali smo najrigoroznije mere, a najvišu stopu obolevanja.

Ta nesrazmera je utoliko upadljivija što smo pribegavali vrlo restriktivnim kriterijumima za testiranje, zbog čega su, bar prvih sedmica, mnogi bolesnici sa tipičnom ili skoro tipičnom slikom bolesti ostajali netestirani.

Srbija je uporno ignorisala upozorenja Svetske zdravstvene organizacije o potrebi da se sve zemlje članice pripreme za očekivanu pandemiju, pa ju je dočekala nespremno, kao i poplavu 2014. godine i kao što će, bojim se, biti slučaj i u budućnosti.

Zato nas je profesorka Markotić, direktorka Klinike za zarazne bolesti u Zagrebu, nedavno označila kao jedini negativni primer u regionu. Ova konstatacija ide na račun države, a istovremeno predstavlja priznanje Kriznom štabu zbog uslova pod kojima je radio.

Greši kolega Kon kad pomišlja da smo „ljudi koji pojma nemaju u kakvoj situaciji je započela pandemija“.

Na osnovu kreveljenja tokom one sramne konferencije za štampu 26. februara svima je jasno da je pandemija započela u atmosferi potpune ignorancije. Konu sam ranije odao priznanje što se tada držao dostojanstveno, uz samo jedan usiljeni smešak. (Grešan sam što nikada nisam pohvalio profesora Vladimira Petrovića, našeg najvećeg radno aktivnog poznavaoca epidemiologije zaraznih bolesti, koji se i tada i kasnije tako uspešno sklanjao da malo ko zna za njegovo članstvo u Kriznom štabu).

Zapanjen sam saznanjem da kolega Kon veruje kako proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja (čitaj: vanredne situacije) navodno dopušta samo davanje preporuka.

Istina je da po čl. 52 zakona koji svim epidemiolozima mora da bude dobro poznat ministar zdravlja može da naredi zabranu okupljanja, ograničenje kretanja, zabranu ili ograničenje putovanja, vanrednu vakcinaciju itd.

Takođe je ovlašćen da naredi obavezno učešće pravnih lica, preduzetnika i građana u suzbijanju zarazne bolesti. Razlika između vanrednog stanja (koje se, inače, proglašava kada je u pitanju opstanak države) i vanredne situacije samo je u tome što u prvom slučaju na ulice izlazi vojska sa dugim cevima i što mogu da se odlože izbori, dok u drugom slučaju o sprovođenju zabrana i drugih mera brine policija.

Dr Kon pogrešno misli i da nisu mogle „da se sprovode razne vrste neophodnih nabavki samo sa proglašenjem epidemije“.

Vanredna situacija, kao i vanredno stanje, dopušta direktne nabavke, bez tendera i drugih ograničenja. (Uzgred, treba li podsećati na „Krušik“ i slične primere kao dokaz da kod nas ni u redovnim okolnostima slične „formalnosti“ ne moraju da važe?)

Moja navodna zabluda od pre 10 godina odnosi se na kritiku postupanja tokom pandemije svinjskog gripa. Tada je tenderom nabavljena sporna vakcina preko niza posrednika, zastupnika i predstavnika. Da je ranije, a ne samo dan-dva pre potpisivanja ugovora, proglašena vanredna situacija (šta se čekalo do novembra?), do vakcine je moglo da se dođe direktno, za mnogo manje para.

Slažem se da je tadašnja direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje nevina čamila u zatvoru. Proces nabavke vakcina ide na dušu nadležnog ministra zdravlja.

Epidemija variole 1972. godine uspešno je suzbijena proglašenjem vanredne situacije (iz posebnih razloga izuzetak je predstavljala teritorija KiM). Mere zabrana su bile oštre i sprovođene su po zakonu koji se od tada nije bitno menjao.

O dovoljnosti i primerenosti vanredne situacije nastaloj pretnji usled kovida 19 izjašnjavali su se i lekari i pravnici. Stekao sam utisak da je, uz retke izuzetke, u tom pogledu postignuta opšta saglasnost. Ništa nas ne sprečava da razgovor nastavimo u stručnim krugovima, kada sve prođe. To će biti prilika da otvoreno razmotrimo i propuste nagoveštene u oba naslova.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

53 reagovanja na “Zašto smo prošli najgore od svih u regionu?”

  1. Zna profesor sta je u pitanju.Sto ne kaze da vanrednu situaciju predsednik ne bi preziveo zato sto ne bi bio glavni.Kako bi podneo da neko rukovodi takvom situaciom a da on ne bude u centru paznje.Vidimo danas da predlaze i plate negovateljica.Sta bi mi bez njega.A kaze nece se pojavljivati u kampanji.Hahaha.Jadni i bedni smo,nazalost.

      • Jesmo. I sve smo i jadniji i bedniji. Kada cemo, i da li cemo se probuditi, ne zna se.

      • Sram vas bilo, mada, da imate obraza (ili razuma) ne bi ste odvaljivali ovakve gluposti. No ako je nagrada sa majonezom i krastavčićima …

    • Veći problem je što se za status božanstva okružio nesposobnim poltronima na bitnim pozicijama čiji je jedini životni cilj pravljenje ličnih kombinacija. U vanrednoj situaciji se pokazala ta nesposobnost i neorganizovanost u rešavanju realnih problema pa smo tako loše prošli. Posuda je počela da ispušta vodu na sve rupe.

      • Slažem se, najveći problem je što nemamo stručne ljude na najbitnijim funkcijama, a to je direktna odgovornost Vučića. Često znam da branim vlast, jer mislim da su odradili dosta dobrih stvari za ekonomsku stabilnost države. Ko god da dođe, imaće sređene finansije. Ali okružio se mediokritetima, jer je njima lakše upravljati, a to košta puno, jer se mnoge stvari rade amaterski i donose se loša rešenja. To, kao i njegovo konstantno dramljenje i svađa sa njima je moj razlog što ne želim ovu vlast, iako sam od onih koji misle da je SZS još gora opcija. Naravno, neću glasati ni za SNS, ni za SNS, iako ću glasati prvi put od 2008.

    • Naivno je od Vas što smatrate da se AV nebi ponašao na isti način i u vanrednoj situaciji. Tada bi mu jedino moglo biti komplikovanije da izvede vojsku na ulicu ali bi i to uradio obzirom da „za njega zakoni ne važe“.

    • I list Danas ima svoje sendvicare! Svi do jednog… Ko ne veruje, neka cita komentare… Isto kao u Informeru…

      • Vaše mišljenje se ovjavljuje u Danas a suprotna mišljenja u Informeru?
        U tome je razlika izmedju vas i ostatka stanovnika ove zemlje. Vi satirete sve koji nisu apsolutno za vas dok ostali pokušavaju da prizovu pameti i zdravom smislu one koji ne misle isto.

        • Grešite. Veoma često se ne komentari ni nas, koji smo protiv SNS, ali i protiv SZS. Nas koje nazivaju lažnom opozicijom. Na N1 i Novoj mi nikada nisu prošli, dok je ove bilo malo bolje do pre mesec dana. Od pre mesec dana, primetio sam da mi je prošao svaki, kao i da ima mnogo više različitih mišljenja, bilo da su za SZS, SNS ili nekog trećeg. I tako i treba da bude. Uvek sam pričao da je Danas najbolja novina, a čitam ga od devedesetih, bukvalno sam postao čovek uz Danas.

  2. Bravo profesore, a onaj koji je osmislio nacin delovanja i potkupio Krizni stab naprosto je – lud. Jednostavno objasnjenje svega.

    • Doktor ne gleda Pink i ne čita tabloide. Inače bi znao da smo najbolje prošli u regionu.

    • On i jeste doktor i to pravi…nista ne moze da izgubi ako iznosi svoje misljenje koje uvek i obrazlozi. Politikom se bave oni drugi doktori…

    • bole budi čovek i mani se botovanja.
      Svaka čast profesoru, nije se prodao kao mnoge njegove kolege.

    • Čovek je doktor i ne bavi se politikom, već govori sa stanovišta struke.

    • Ne budi Bole . Budi razuman i ne veruj u idole , nego u stručnjake sa integritetom .

    • Dovde smo i dosli zato sto pametni ljudi cute i „manjuju“ se politike. Svi treba da se bavimo njom i ukazujemo na greske (iz svoje profesije) koje prave nestrucni politicari.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.