Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan MiljevićZrenjanin još uvek nije počeo da se snabdeva ispravnom pijaćom vodom a postrojenje prečistača, završenog pre dve godine, još uvek se dorađuje.
U protekle dve nedelje pogon su posetili premijerka, novi investitori, zainteresovana javnost, spominjani su novi rokovi, čak je spominjan i „čekić ako fabrika ne bude radila“. Pored toga, i dalje je nejasno ko je vlasnik postrojenja, odnosno, od koga će građani kupovati vodu.
– Sada se pominju i dve firme iz Izraela koje će, po izveštajima medija, otkupiti 50 odsto nečega. Čega? Jedne kompanije iz konzorcijuma, postrojenja za koje se ne zna ko mu je vlasnik? Jedino je sigurno da vlasnici neće biti građani Zrenjanina, oni koji će vraćati kredit kod Erste banke kojim je postrojenje izgrađeno, oni koji će plaćati vodu i oni koji će uplaćivati u budžet Zrenjanina iz koga će se finansirati ostatak obaveza. Po poslednjem rebalansu to je 84 miliona dinara godišnje, koliko nastavljamo da dajemo za ovu „privatnu“ investiciju, kaže za Danas Dušan Kokot iz Građanskog preokreta
Dr Mileta Perišić, naučni savetnik koji o problematici pijaće vode piše godinama, kaže za Danas da aktivnosti lokalne samouprave u Zrenjaninu i drugim vojvođanskim gradovima sa izraženim problemom arsena, ali i drugih štetnih sastojaka u vodi, predstavljaju nastavak uhodane prakse „rešavanja, da se ne reši“, ovog prioritetnog zadatka.
– Situacija mi deluje „suludo“. Kada su 2015. godine počeli da rešavaju problematiku prečišćavanja vode za potrebe Zrenjanina, video sam da ti kadrovi ne mogu rešiti postavljeni zadatak. Ja sam odgovornima u Zrenjaninu dostavio dopise sa dokazima da ovi ljudi u ovom postupku sada ne mogu dobiti higijenski ispravnu vodu za piće. Treba da znate da još od 1975. godine do danas ovaj problem nije rešen, iako su bili brojni pokušaji. U svom ispitivanju podzemnih voda Vojvodine u periodu od 2005. do 2009. godine, eksperti iz Intituta iz Karlsruea su utvrdili da se na prihvatljiv način ne može dobiti ispravna voda za piće. Dakle, nema prihvatljivog rešenja, a treba da se nađe rešenje. Ja sam sa neorganskim polimerima aluminijuma i aktiviranog silicijumdioksida rešio ovaj problem, o čemu postoji Isprava o patentu Broj 52278 B. Ovo je jedno rešenje, drugo još ne postoji, objašnjava za Danas dr Mileta Perišić.
I dok se za tehničkim rešenjem da prečistač proradi još uvek traga, a domaći eksperti pokazuju nevericu, dotle se uveliko podgreva javno mnjenje pričama oko vlasništva nad pogonom. S obzirom na to da konzorcijum firmi koje su prečistač podigle nije imao sredstva, Erste banka je ta koja polaže pravo na postrojenje
– Kako je konzorcijum koji ima tri člana, koji ima šest zaposlenih, finansijske probleme i nikakvo iskustvo u ovom poslu, mogao dobiti posao na nezakonitom konkursu? Nevezano za to da li će voda poteći iz postrojenja ili ne, na ova pitanja će neko morati da ogovori, a taj neko nije ni Nenad Obradović, ni konzorcuijum, već lokalna, a zatim i republička vlast, koji ovo godinama pokušavaju da zataškaju, kaže Dušan Kokot.
Eksperti nepoželjni u postrojenju
Dr Perišić je svojevremeno kritikovao i rešenje koje je nudio nemački Wassertechnik, jer po njegovom mišljenju „nisu obezbedili higijenski ispravnu vodu za piće, a tu su bili i izuzetno visoki troškovi“. U ovom trenutku, on smatra da je celom projektu potreban presek. „Ja sam i dalje protiv rešenja Nenada Obradovića i Zilio stručnjaka. To šta rade odgovorni u Zrenjaninu tokom 43 godine je neverovatno. Nadgledanje postrojenja nije dopušteno ni domaćim ekspertima. A Nenad Obradović je ušao u petu godinu spravljanja razno-raznih medikamenata i uređaja, kaže Perišić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
