Duboko nepravedna raspodela poslaničkih mandata treba da začudi ili iznenadi samo one koji ne poznaju prilike u Srbiji. Međutim, ovu pojavu treba posmatrati u jednom širem kontekstu, pre svega u svetlu činjenice da je Srbija visoko centralizovana država, i to ne od juče, kaže Tomislav Žigmanov, subotički publicista, komentarišući za Danas činjenicu da čak 72 opštine u Srbiji nemaju predstavnike u parlamentu, i da je svaka druga opština u Vojvodini bez „svog poslanika“.
Duboko nepravedna raspodela poslaničkih mandata treba da začudi ili iznenadi samo one koji ne poznaju prilike u Srbiji. Međutim, ovu pojavu treba posmatrati u jednom širem kontekstu, pre svega u svetlu činjenice da je Srbija visoko centralizovana država, i to ne od juče, kaže Tomislav Žigmanov, subotički publicista, komentarišući za Danas činjenicu da čak 72 opštine u Srbiji nemaju predstavnike u parlamentu, i da je svaka druga opština u Vojvodini bez „svog poslanika“.
Žigmanov napominje da u Srbiji postoji neshvatljivo velika neravnomernost u distribuciji moći, što je ostatak Miloševićevog režima, koji očito godi i njegovim dojučerašnjim protivnicima.
– I ta supremacija centra važi gotovo za svaku oblast društvenog života u Srbiji – politika u tome nije neki poseban slučaj. Recite mi šta je iole značajno u Srbiji ostalo izvan Beograda? Gotovo da toga nema. Sećate li se kako se htelo Exit premestiti iz Novog Sada? Imate jednu nezdravu situaciju u kojoj prestonica jednostavno ne prašta uspeh drugih i konkurenciju. Uporedo s tim, postoji nekoliko manjih, regionalnih centara, koji svoju moć crpe pre svega na temelju broja stanovnika. No, i oni u potpunosti slede navedenu logiku. Šta je to u Srbiji relevantno a da nije vezano za neki grad? Jer, i gradovi se prema rubu ponašaju odvratno. Pogledajte recimo Suboticu – u središtu grada je po ko zna koji put promenjeno osvetljenje – sada je ono, tako se barem hvale čelnici, jedno od najsavremenijih u Evropi, ali istovremeno pola naselja u opštini nema javni vodovod ili kanalizaciju!? Priča o velikom broju školskih zgrada u Srbiji s poljskim toaletima možda još bolje ilustruje naznačenu paradoksalnost negoli činjenica da oko četrdesetak odsto opština u Srbiji nema poslanika u Narodnoj skupštini – kaže Žigmanov.
Ko na brdu stoji…
Ferzo Ćelović, predsednik SDP u Priboju kaže da ta opština ni od ranijih narodnih poslanika nije imala neke posebne koristi. Ipak, on je ubeđen da će priča o novom sazivu parlamenta biti završena tek kad se formira vlada.
– Ako se formira vlada, neko će od poslanika dobiti mesto ministra ili zamenika ministra, čime se upražnjava mesto poslanika za nekog drugog sa kandidacione liste, pa će se tek tada znati da li će Priboj ostati bez poslanika. Kapacitet SDP u kolaciji sa DS podrazumeva tri poslanička mandata, jedno ministarsko mesto, dva zamenika ministra i dva ambasadora u islamskim zemljama, bar nam je tako predočio predsednik naše partije Rasim Ljajić. Što se tiče poslanika sa liste DS – SDP, trebalo je da Priboj ima svog kandidata i iz redova DS i iz SDP. Međutim, kada je u pitanju SDP pravo je predsednika Ljajića da odabere poslanike. Parafrazirajući onu Njegoševu „Ko na brdu ak imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom“ ja sam sročio aforizam „Ko na brdu ak imalo stoji više nikog pod brdom ne vidi“. Ali, verujem da u našem slučaju važi Njegoševa izreka, da Ljajić više vidi nego mi, i da SDP u Priboju još ima šansu da dobije poslanika, nakon što se formira nova vlada – objašnjava Ferzo Ćelović.
On takođe napominje da se već dugo stvara negativna klima u odnosu na provinciju, kao na nešto manje vredno, što je imalo za posledicu da ne postoji čak ni elementarna empatija za nju. Danas niko ne želi u provinciju, pola sela u Srbiji je skoro opustelo.
– Pomenuta situacija je posledica toga što su političke stranke nosioci mandata. Ne treba zaboraviti da su centrale stranaka, ipak, u Beogradu, a on je sa 76 poslanika prezastupljen. Dodaju li se tome i oni u vladi, na delu imate ogromnu supremaciju Beograda. No, to nije kuriozitet samo stranaka s centralom u Beogradu – u tome su sve stranke jednake. Ista se logika preslikava i drugde – recimo, Subotica ima šest poslanika, najviše do sada, i to je upravo zato što su u njoj sedišta dve stranke nacionalnih manjina koje su dale tri poslanika. Kasin SVM je u Subotici prošao loše, ali to nije smetalo da iz subotičke opštine budu dva poslanika njegove partije. Ali i u drugim sredinama je vrlo slično: pogledajte kakvog su sastava lokalne skupštine. I tu imate supremaciju gradskog centra. A što je pomalo paradoksalno, svi ćute, niko se posebno ne buni – ukazuje naš sagovornik.
Žigmanov smatra da takvo stanje nikako ne može biti dobro za budućnost Srbije, jer ne samo da se interesi pojedinih opština i čak i regija neće moći neposredno zastupati, što će dovoditi do dalje nepravedne redistribucije dobara, već će se stvarati jedna slika Srbije koja ne odgovara istini.
– A Srbija nije slika koju stvara beogradski „krug dvojke“, već ona koja postoji u Preševu, Hrtkovcima, Beloj Palanci, Sjenici, Gadžinom Hanu… Jednostavno, nesporazumi Srbije sa samom sobom će se i dalje produbljivati – navodi Žigmanov.
Pored Pirota, Bora, Prokuplja i Priboj prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji nema poslanika u republičkom parlamentu. Na poslednjim parlamentarnim izborima za mesto poslanika iz pribojske opštine bilo je 12 kandidata, ali niko od njih nije od svojih stranaka dobio zeleno svetlo za ulazak u parlament.
– To što Priboj nema svog predstavnika, ne mora da znači ništa. Iz prostog razloga što narodni poslanici zastupaju svoju stranku a ne svoju izbornu jedinicu, koja i ne postoji – komentariše Zoran Ćirković, predsednik OO NS i narodni poslanik u prošlom sazivu republičkog parlamenta. Doduše, dodaje on, moguće je da bi za Priboj bilo korisno da ima svog predstavnika i da on bude u stranci koja učestvuje u vlasti, u skladu s pravilom „da bi se ogrejali moramo biti bliže vatri“. Ćirković, međutim, smatra da to ne mora značajnije da utiče na razvoj jedne opštine.
Na januarskim parlamentarnim izborima, u Priboju je najviše glasova osvojila koalicija DS – SDP. Međutim, predstavnici te koalicije – predsednik opštine i predsednik OODS Milenko Milićević i predsednik OO SDP Ferzo Ćelović nisu dobili poslničke mandate, iako se dobro kotiraju u svojim strankama.
– Veoma je loše to što Priboj nema poslanika u republičkom parlamentu, posebno kada su u pitanju partije koje bi trebalo da čine skupštinsku većinu. Nažalost, prethodni poslanički mandat predstavnika naše opštine ostaće upamćen samo po visokorangiranoj poziciji na spisku onih koji su najviše zaradili – ocenjuje Milićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
