Životna sredina na margini budžeta 1Foto: Z. Nikolić

Indekse kvaliteta vazduha saopštava Zavod za javno zdravlje i prema tom izveštaju za period između 1. i 29. novembra ove godine frakcija suspendovanih čestica PM10 je iznad granične, tolerantne vrednosti od 50 g/m3, bila je tokom četiri dana.

Prema zvaničnim podacima, 11, 14. i 18. novembra izmerene su vrednosti neznatno iznad granične, tolerantne, ali je 27. novembra zabeleženo čak 113,95 g/m3 ili više nego duplo iznad dozvoljene vrednosti.

Crnohumorno, ali istinito, to je tri puta manje nego recimo 22. decembra 2018. godine kada je ista ustanova izmerila vrednosti frakcija suspendovanih čestica PM10 od čak 318,30 g/m3.

No, decembar je tek počeo i izvesno je da će imajući u vidu ključne zagađivače vazduha u Kraljevu biti ako ne gori ono bar sličan prošlogodišnjem, kada su 24 dana merene suspendovane čestice PM10 iznad dozvoljenih vrednosti.

Ove crne slutnje podstiču da se pozabavimo time da li je i šta lokalna vlast preduzela ili preduzima da, na jednoj strani, informiše građane o kvalitetu vazduha i metodama (samo)zaštite i, na drugoj strani, pokrene set neophodnih multisektorskih aktivnosti iz svojih nadležnosti kojima bi se kreirale mere smanjivanja uzroka zagađenja vazduha u gradu.

A zagađivači vazduha u Kraljevu, raspoređeni sa nejednakim doprinosom zagađenju vazduha, jesu u sektorima saobraćaja i transporta, kolektivnog daljinskog grejanja, kao i u individualnim ložištima, koja su, po svemu sudeći ključni faktor.

Danas je već izvestio o pozitivnim primerima istovremenog jačanja energetske efikasnosti zgrada nekoliko obrazovnih ustanova i zgrada za kolektivno stanovanje u Kraljevu, koje će zbog manje potrošnje energenata za grejanje doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.

Ovde ćemo se pozabaviti delimičnom analizom nedavno izmenjenog Statuta Kraljeva kojim se uređuju prava i dužnosti Grada, pa i obaveze iz Zakona o zaštiti životne sredine, koji lokalne samouprave, u članu 4 tretira kao subjekte sistema zaštite životne sredine.

A grad Kraljevo kao subjekt sistema zaštite životne sredine je u članu 16 Statuta, definišući svoje nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom, naveo da se „stara o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda i zaštiti kulturnih dobara od značaja za grad“.

I to bi – pominjanjem zaštite životne sredine bilo sve – jer u članu 26 tog istog Statuta, gde se taksativno navode nadležnosti Skupštine grada kao najvišeg predstavničkog tela nadležnog i za usvajanje posebnih akata lokalne samouprave, nema termina „zaštita životne sredine“.

Slično je i sa navođenjem nadležnosti Gradskog veća u članu 63 gde se među 29 taksativno pobrojanih nadležnosti ne pominje zaštita životne sredine.

Doduše, ima u ova dva pomenuta člana Statuta grada Kraljeva dosta nadležnosti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, planiranja i izgradnje, koje Zakon o zaštiti životne sredine definiše kao preventivne mere. Čemu korelacija između Statuta stanja zagađenosti vazduha na ovaj način?

Logično je pretpostaviti da se donosioci odluka u lokalnim samoupravama neće „pretrgnuti“ u pokretanju bilo kakve aktivnosti, ako ih na to ni formalno ne obavezuje najviši akt grada. Šta tek reći za one poslove državne uprave koje Republika poveri lokalnim samoupravama iz okvira svojih prava i nadležnosti, među kojima su mnoge iz sektora zaštite životne sredine!

Kao potvrda ovakvog odnosa donosila odluka u gradu Kraljevu prema životnoj sredini je i podatak iz tek objavljenog Nacrta budžeta grada Kraljeva za 2020. godinu.

Za Program 6 – Zaštita životne sredine planirano je 91.654.000 dinara ili 2,8 odsto od ukupnog budžeta, što je 58.228.000? dinara manje od sredstava izdvojenih za ove namene rebalansom budžeta 2019. godine. A da stvar bude još čudnija za Programsku aktivnost praćenje kvaliteta elemenata životne sredine (i vazduha) planirano je – 0 dinara.

Naravno da Zavod za javno zdravlje neće meriti i saopštavati podatke o kvalitetu vazduha besplatno. To će se, kao i do sada, verovatno plaćati sa pozicije Opšte usluge lokalne zajednice za koju je u 2020. godini planirano čak 620.118.00 dinara ili 19,1 odsto od ukupnog budžeta grada Kraljeva.

Energetska efikasnost „simbolično“

Predlogom budžeta Grada Kraljeva za 2020. godinu tretiran je program 17 – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. U odlazećoj godini za te namene predviđeno je bilo 115,346.135 dinara ili 2,8 odsto budžeta, dok je za 2020. planirano bezmalo šest puta manje sredstava, 22.946.135 dinara ili 0,7 odsto od ukupnog budžeta. Ovim podacima nije potreban komentar, pa treba sačekati i videti šta će odbornici Skupštine grada kazati prilikom usvajanja budžeta grada Kraljeva za 2020. godinu.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.