Zoran Gavrilović: Nikada nisam rekao da za SNS glasaju glupi i krezavi 1Foto: FoNet/TV

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), godinama je meta napada i pretnji, pre svega preko društvene mreže Tviter.

Pretnje je uredno prijavljivao, ali nadležni nikako nisu uspeli da „uđu u trag“ izvršiocu.

To su uspeli da učine njegovi prijatelji, ali su policija i tužilaštvo ostali „gluvi“ za njihova saznanja.

S toga i ne čudi što je BIRODI, poput N1 i ostalih istraživačkih medija, godinama na meti napada i etiketiranja, jer očigledno ti koji upućuju pretnje imaju prećutnu podršku države.

– Informaciju o osobi koja mi je pretila, a čiji je nalog u trenutku pretnje nosi ime Rambo Pas Uvacki, dostavio mi je drug koji je sa svojim drugovima putem pretrage po Tviteru i Fejsbuku našao identitet osobe koja mi je pretila. Uporedili smo sadržaje sa naloga na ove dve društvene mreže, i sa 100 odsto sigurnosti utvrdili da je to ta osoba. Radi se o bivšem pristalici Srpske radikalne stranke, a potom ne duže od dve godine unazad postao je pristalica SNS-a. Živi između Priboja i Beča. Priča se da je svoj imetak stekao u vrtlogu ratne prekodrinske šverc ekonomije – kaže za Danas Zoran Gavrilović.

Prema njegovim rečima, BIRODI i on lično su došli na „crnu listu“, jer njihovi nalazi pokazuju kako se javnost u Srbiji urušava, odnosno kako se pravi podrška ličnoj vlasti, ko na tome radi i koji se mehanizmi za to koriste.

– BIRODI od 2012. godine radi monitoringe medija, a od 2016. godine i istraživanja publike kao deo metodologije monitoringa pre svega izborne javnosti. Naše monitoringe medija koristi ODIHR u svojim analizama izbornih uslova u delu analize medijske situacije – ističe Gavrilović.

Rezultati istraživanja Biroa sigurno nisu po meri vlasti, te je naš sagovornik zbog toga prvo bio etiketiran putem tvitova koje su, kako navodi, kreirali poslanici, „a čije sadržaje su besomučno retvitovali botovi SNS“.

– Zatim su krenuli otvoreni napadani na BIRODI u govorima poslanika u Skupštini Srbije. U tome se istakao Aleksandar Martinović, koji je tražio reakciju javnog tužilaštva zbog našeg istraživanja javnog mnjenja kojim je utvrđen sociodemografski profil birača SNS. Inače, tu vrstu podataka SNS dobija na sedmičnom nivou. Na bazi njih kreiraju ciljne grupe, poruke i prioritete. Očito da je pokazivanje javnosti kako SNS proizvodi javno mnjenje dovelo do toga da se predsednik Srbije odluči da napiše kolumnu na naslovnoj strani Politike „Elita i plebs“, koja predstavlja svojevrsni manifest govora mržnje. Prema svedočenju narodnih poslanika to je bio njegov odgovor na naše istraživačke nalaze. U moja usta je „stavljeno“ ono što nisam nikada rekao, a to je da za SNS glasaju glupi i krezavi – ukazuje Gavrilović.

On dodaje da se kao deo „odgovora“ industrije populizma pojavio tekst Ivana Radovanovića u formi kolumne u Ekspresu, a koji su preneli Informer i sajt Pinka, u kojem je imenovan „direktorom Instituta „Jozef Mengele“.“ Gavrilović navodi da je i Ištvan Kaić takođe imao šta da napiše na ovu temu, a to su preneli Alo, Novosti i Informer.

– Posle ovoga sam došao na ideju da ovaj medijski sistem nazovem industrijom populizma, koji ima za cilj da putem medija koji su sredstvo promocije, propagande i odmazde s jedne strane ojača ličnu vlast i razore institucije, a s druge medijski drnda i etiketira one koji traže vladavinu prava i bore se za javnost. Etiketiranje je dalo rezultata. Da to što proizvede industrija populizma, a to su etikete, ima efekta govori činjenica da su nakon (čitanja) kolumne predsednika Republike iz Politike, neke od pristalica SNS našli potrebu da nam se i-mejlom obrate i rečnikom koji je koristio predsednik u kolumni iskažu stav prema nama i našim istraživanjima. To je bio sjajan istraživački materijal da se vidi u stvari kako se kreira javno mnjenje, gde predsednik podari „narativ“, a pristalice sa njim „pucaju“ u metu – naglašava Gavrilović.

Kako bi predsednika Aleksandra Vučića upoznao sa istraživanjem, putem i-mejla ga je dostavio Predsedništvu Srbije pre devet meseci. Međutim, do danas nije dobio ni zavodni broj predstavke, iako je to obećano pre tri meseca.

– Nakon objave podataka na naslovnoj strani Danasa da je predsednik Srbije za 45 dana tokom marta i aprila prošle godine na RTS-u bio predstavljen samo 13 sekundi negativno dobio sam poziv da gostujem u jutarnjem programu TV Prva. Prihvatio sam, jer sam naivno verovao u ideju da pričamo o nalazima istraživanja. Uveče u 9 časova sam obavešten da će mi sabesednik biti Nebojša Krstić. Međutim, cilj je bio da se celo istraživanje omalovaži od strane Nebojše Krstića koji je po profesiji lekar, a po zanimanju se bavi PR-om. Nakon emisije na FB stranici „Javnost Srbije“ krenula je kampanja sa spinujućim sadržajem, koja je bila u formi plaćene reklame. Novinarka koja je vodila emisiju nije umela da razazna šta je uvreda i etiketa, a šta je stručni stav. Pogubno za bivšu novinarku javnog servisa – kaže Gavrilović.

Prema rečima našeg sagovornika, deo njegovog „greha“ je ukazivanje da predsednik Republike mora da se odrekne funkcije predsednika stranke, jer time krši članove 6 i 111 Ustava Srbije, odnosno član 1 Zakona o predsedniku Republike i član 40 Zakona o sprečavanju korupcije – „isto ono što je dok je bio u opoziciji kritikovao što je na vlasti radio Boris Tadić, a tu praksu prekinuo Tomislav Nikolić“.

Gavrilović dodaje da je ODIHR u svom izveštaju o sprovedenim izborima 2020. godine ukazao da je ponašanje predsednika Srbije suprotno i standardima OSCE.

– Nakon prošlogodišnjeg gostovanja na TV N1 u emisiji Pressing sa Oliverom Zekić, tada samo članicom Saveta REM-a, neposredno po završetku emisije su krenule etikete na Tviteru. Jedna od njih je bila i pretnja batinama. Poslednji čin medijske odmazde prema meni lično je tvit vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića, koji me je prozivao što sam primio vakcinu, a nisam se zahvalio predsedniku Republike, već kako je on to saopštio „učestvujem u kampanja protiv njega“. Taj tvit se od botova lajkuje uvek kada se pojavim u medijima sa nekom izjavom. Poslednja tri su bila juče – ukazuje Gavrilović.

On dodaje da su na nivou BIRODI doneli odluku da povodom desetogodišnjice njihovog monitoringa naprave studiju o Srbiji u proteklih 10 godina.

– Ja ću pisati o industriji populizma. O sadržaju mog teksta odlučuju rukovodioci industrije populizma. Svojim postupanjem su doprineli da kao istraživačku metodu imamo i „posmatranje sa učestvovanje“ u drndanju, zaključuje Zoran Gavrilović.

Jedina odbrana je javnost

– Verujući ovoj državi, čiji sam i sam bio službenik kao saradnik Saveta za borbu protiv korupcije, odlučio sam da ne izlazim u javnost, kako bi tužilaštvo postupilo po podnetoj tužbi. Od predaje tužbe prošlo je 10 meseci. Nakon isteka ovog perioda odlučio sam da progovorim javno, jer tamo gde tužilaštvo ne postupa jedina kakva takva odbrana od potencijalnog nasilja je javnost. Nažalost, ali je tako. Srbija nije država, te su preostali džepovi javnosti garant naših prava i života – kaže Gavrilović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.