Žrtvama teških kršenja ljudskih prava za vreme ratova devedesetih godina uskraćeno je pravo na obeštećenje, jer su sudovi u Srbiji restriktivno primenjivali odredbe o zastarelosti, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
Autor izveštaja o sudskoj praksi u Srbiji u tužbama protiv države za obeštećenje Mihailo Pavlović je, na konferenciji za novinare u Beogradu, rekao da su domaći sudovi odbijali da prihvate stav da takvi postupci ne zastarevaju za tri ili pet godina već su uglavnom presuđivali na štetu žrtava.
Pavlović je istakao i da su se pojedine žrtve obraćale Ustavnom sudu, ali je ocenio da je taj sud samo delimično razjasnio pitanje o zastarelosti.
Sud je zauzeo stav, objasnio je Pavlović, da se i protiv države mogu primeniti takozvani privilegovani rokovi, odnosno da krivična dela ne zastarevaju za tri ili pet godina, samo ako je osoba koja ih je izvršila pravosnažno osuđena.
Problem je u tome, nastavio je Pavlović, što pred domaćim sudovima nema mnogo pravosnažno rešenih slučajeva za ratne zločine, tako da je većini žrtava uskraćeno pravo na obeštećenje.
Pavlović veruje da je sprečavanje velikih budžetskih izdataka jedan od motiva za nejednaku primenu sudske prakse koja je dovela do odbacivanja najvećeg broja tužbi protiv države za obeštećenje.
Njegova koleginica u Fondu za humanitarno pravo Ivana Žanić smatra da su domaći sudovi primenom principa zastarelosti prekršili međunarodne propise i Rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se navodi da odredbe o zastarelosti ne važe za zločine regulisane međunarodnim pravom.
Ona je napomenula da su advokati Fonda zastupali više od hiljadu žrtava koji su tužili državu Srbiju, a među kojima su bili Hrvati, Bošnjaci i Albanci.
„U svim postupcima žrtve su se suočavale sa gotovo identičnim problemima. Sudovi nisu poklanjali veru njihovim iskazima i u većini slučajeva dokaze koje su predočavali sudu, on nije cenio“, ukazala je Žanić.
Senad Jusufbegović iz Saveza logoraša u Bosni i Hercegovini, koji je posle pada Žepe, enklave na teritoriji BiH, u julu 1995. godine prebegao na teritoriju Srbije i bio zatočen u logoru Mitrovo polje, rekao je da je podneo tužbu protiv Srbije 2007. zbog torture i nehumanog postupanja.
On je ispričao da je na glavnom pretresu dao iskaz u kome je Mitrovo polje nazvao logorom, ali je sudija u tom postupku insistirala da u zapisnik bude uneto da je reč o prihvatnom centru.
„Mi smo na nuli od 2007.“, rekao je Jusufbegović i dodao da su žrtve pre godinu dana pokrenule postupak i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
„Ovo je zaista deprimijaruće i neverovatno i to ne samo za Srbiju nego sve zemlje regiona da se ovako ponašaju pred žrtvama torture i ratnih zločina“, zaključio je Jusufbegović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
