Ako hoćete u privatan biznis, najvažnije je da verujete u sebe 1Foto: Privatna arhiva

U martu 1995. otvara svoju trgovinsku radnju u lokalu od 25 metara kvadratnih i tako kreće na svoj preduzetnički put.

“Godina u kojoj sam počela je imala prednost jer je to bilo vreme kada je ponuda robe bila mala, ali i vreme posle inflacije kada je tržište bilo željno lepe robe. Nabavka je bila teška, uvoznika gotovo da nije ni bilo, tako da 1998. godine zajedno sa dotadašnjim dobavljačem otvaram veleprodaju ‘Zemlja čuda’ koja se bavila uvozom i veleprodajom dekorativnih i upotrebnih predmeta za domaćinstvo. Uvozili smo porcelan, staklo, kućni tekstil, lampe, ukrase i poklone. Početkom dvehiljaditih godina isplaćujem ortaka i postajem jedina vlasnica firme”, priča Olivera.

Ako hoćete u privatan biznis, najvažnije je da verujete u sebe 2
Foto: Privatna arhiva

Firmu “Sunčeva dolina” otvorila je 2014. i tada kreće sledeća etapa njenog poslovnog razvoja.

“Prva ideja je bila da se bavim izdavanjem nekretnina, jer je posao u ‘Zemlji Čuda’ počeo da se smanjuje a i pritisak koji sam osećala posle dugogodišnjeg rasta firme me je obeshrabrivao. Ipak nisam osoba koja ume da živi, a da ne radi. Vraćam se poslu koji sam radila i u Zemlja Čuda do 2009. a to je uvoz nameštaja iz Indije. Sada sa idejom da samo uvozim nameštaj”, ističe Olivera.

Opremanje enterijera za nju postaje izazov. Posle postavljanja podova i farbanja zidnih površina, na red je došao nameštaj.

“Volim prirodne materijale i iz tog razloga je nameštaj koji prodajem od drveta, metala i kože. Da li ćete se u prostoru u koji uđete osećati dobro i toplo u velikoj meri zavisi od izbora nameštaja. Kontakt čoveka sa drvetom koje je ručno rezbareno daje poseban osećaj. I kada sve to saberem opet je ljubav bila ta koja me je vodila ka poslu”, naglašava ona.

Kaže da najveću zahvalnost duguje zaposlenima – Ranki, Miri i Goranu, koji već godinama rade kod nje.

“Sa njima sam zajedno prošla lepe i teške trenutke, ali niko od njih troje nije otišao iz firme, ostali su tu, ne iz očaja, ne zato što nisu imali druge ponude, već zato što su verovali”.

Na pitanje koliko je novca bilo potrebno da započne posao, Olivera kaže da je te davne 1995. godine otvorila maloprodaju za 2.000 nemačkih maraka. Toliko je imala.

“Na sreću otvorena je 6. marta, tako da sam i 7.  i 9. ponovo išla u nabavku. Nije bilo takvih radnji u blizini, pa sam i tako polupraznu radnju za par dana uspela da donekle popunim. Sreća je bila i što se tada slavio 8. mart mnogo više nego sada. Ni sama nisam mogla da verujem da je početak bio tako uspešan i da sam posle godinu dana rada imala lager 15 puta veći od početnog”.

Priča da je Zemlja čuda imala uspešan početak, pa su ona i ortak uložili po 2.000 maraka.

“Uvezli smo robu sa Tajlanda i iz Grčke i tako krenuli. Brzo smo privukli veliki broj kupaca koji su sada mogli da za kupljenu robu dobiju račun, što je bio veliki problem jer se roba u to vreme uveliko prenosila preko granice bez ikakvih papira”.

Ako hoćete u privatan biznis, najvažnije je da verujete u sebe 3
Foto: Privatna arhiva

Olivera kaže da je Zemlja Čuda 2009. godine imala 52 zaposlena i bila srednje preduzeće. Nakon toga usledile su godine pada prometa i raznih problema u nabavci i prodaji robe.

“Veliki strani sistemi su došli sa svojim pravilima kojima smo morali da se prilagodimo. Najveći problem su bile zakasnele naplate, rokovi koje su sami postavljali, a nisu ih poštovali. Nama koji smo uvozili robu iz Azije rokovi za plaćanje nisu postojali. Morali smo da uplatimo 30 odsto avansa i da čekamo proizvodnju i po tri meseca. Zatim smo plaćali ostatak, carinu i PDV. To je bilo teško izdržati, s obzirom da nikada nismo znali kada će nam uplata za prodatu robu leći. Prosto, videli su plodno tle za korišćenje tuđeg novca. Iz tog razloga sam odlučila da izađem iz tog posla”, kaže ona.

Govoreći o principima poslovanja Oivera kaže da i u životu i u poslu trebalo bi raditi onako kako bismo voleli da drugi urade za nas. Samo tako čovek može da se oseća dobro i da uživa u poslu. Kada naiđu problem, smatra ona, trebalo bi se držati devizhe – ako vam život udeli limun, napravite limunadu.

“S obzirom da sam pre dve i po godine ponovo počela posao sa nameštajem, puno je rada, učenja i izazova. Uživam u svemu tome. Kako osvojiti tržišta okolnih zemalja, napraviti nove kolekcije, stvoriti brend koji će biti poznat po kvalitetu i fer cenama”, kaže Olivera dodajući da u poslu uvek nedostaje novca te da koliko god veliku firmu imali i koliko god novca kroz njen račun prolazilo, uvek fali još 10 ili 20 odsto.

“Ako ste spremni da radite, imate ideju, budite otvoreni, popričajte sa nekim ko je dobronameran i uspešan. I osnovna stvar je da verujete u sebe. Kada sam počela malo je bilo onih koji su me podržavali. Uglavnom su sumnjali. Nije bilo do mene, do njih je”, poručila je Olivera svima koji razmišljaju da pokrenu svoj posao.

Izvor: https://free2business.wordpress.com/

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.