Foto: FoNet/Nenad ĐorđevićTokom drugog kvartala nastavljen je oporavak privrede Srbije i u odnosu na drugo tromesečje 2020. godine rast je iznosio čak 13,7 odsto, ali prema rečima Milojka Arsića, urednika Kvartalnog monitora, ovo ne govori mnogo o rastu ekonomske aktivnosti jer je prošlogodišnji drugi kvartal obeležio veliki pad zbog pandemije Kovida 19.
“U EU rast u drugom tromesečju u odnosu na isti period lane bio jw 14,2 odsto, u CIE 11,7 odsto, a neke zemlje su imale rast i preko 20 odsto, ali to ne govori mnogo o njihovom napretku. Bolji pkazatelj ekonomske aktivnosti je rast u odnosu na prethodni kvartal koji je kod nas iznosio 1,3 odsto, što je na godišnjem nivou oko 5,2 odsto i to je stopa rasta iz pretkriznog perioda”, ocenio je Arsić na predstavljanju ovog ekonomskog biltena.
Takođe, kao pokazatelj može se koristiti i rast u odnosu na pretkrizni period, odnosno četvrti kvartal 2019. godine očišćen od uticaja sezone. Srpska ekonomija je u drugom tromesečju premašila BDP iz tog perioda za 2,4 odsto. EU će verovatno u trećem tromesečju dostići taj nivo ekonomske aktivnosti, a prema Arsićevim rečima, ekonomije kako Srbije i regiona, tako i Evrope rastu brže od očekivanja, što se vidi i po popravljanju prognoza Evopske komisije i ECB iz perioda u period.
“Mi smo popravili procenu rasta Srbije u 2021. godini sa šest na 6,5 odsto. Neke procene da bi mogao ići i preko sedam odsto smatramo manje verovatnim”, ocenio je Arsić.
Faktori koji govore u prilog boljoj ekonomskoj situaciji su veći rast od očekivanog u prvom polugodištu, brži oporavak privrede EU što je važno za naš izvoz, zatim fiksalni i monetarni stimulusi koje primenjuju i naša i evropske vlade i koje će se verovatno nastaviti do kraja godine. Takođe pozitivno će uticati i slabija epidemiološka ograničenja u Evropi kao i visok rast privatne potrošnje, koji liči na potrošačku euforiju koja se dešava nakon kriza i uzdražavanja od potrošnje.
S druge strane na rast negativno utiču suša i to kroz slabiji rod poljoprivrede, ali i slabiju proizvodnuu električne energije. Osim toga pretnja može biti i rast inflacije koja smanjuje realne dohotke, pa samim tim i količinu proizvoda koje građani mogu da kupe.
“Eventualno povećanje plata i penzija bi moglo da stvori spiralu cena i dohodaka i to bi trebalo odložiti”, ocenio je Arsić dodajući da je srednjeročno neizvesna situacija sa rastom i da će biti potrebno investitrati u nove kapacitete ako se želi nastavak visokih stopa rasta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
