Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Na prvi pogled ovaj rast deluje impozantno, ali kada se uporedi sa aerodromima u okruženju stvari izgledaju drugačije. Naime, prema uporednoj analizi rasta i prometa 12 aerodroma u regionu koju je uradila avio-kompanija Er Srbija u svom godišnjem izveštaju za 2017, ovaj rast prometa aerodroma Nikola Tesla je – najmanji. Najveći procentualni rast broja putnika od čak 40 odsto, u prošloj godini imao je aerodrom u Temišvaru. Ipak to je relativno mali aerodrom sa 1,6 miliona putnika. Ali, i mnogo veći aerodromi su imali veće stope rasta od srpskog.

Na primer budimpeštanski aerodrom, kroz koji je prošle godine prošlo 13,1 miliona putnika, imao je rast od 14 odsto. Aerodrom u Bukureštu prevezao je 12,8 miliona putnika uz još veću stopu rasta od 17 odsto. Aerodrom najpribližniji beogradskom po kapacitetu, sofijski aerodrom, prošlu godinu završio je sa 6,5 miliona putnika i rastom od čak 30 odsto.

U Aerodromu međutim kažu da je u prošloj godini broj putnika porastao na nivou evropskog proseka, a da je broj putnika sa u poslednje četiri godine uvećan 64 odsto, najviše zahvaljujući Er Srbiji. „Samo u prvoj godini poslovanja nacionalne avio-kompanije broj putnika sa beogradskog aerodroma uvećan je 31 odsto“, navodi se u odgovorima aerodroma „Nikola Tesla“.

Izvor: Air Serbia

„Poređenje statističkih parametara relevantno je i uporedivo samo među aerodromima sa približno istim brojem putnika. Svako drugačije predstavljanje statističkih parametara ne bi na pravi način predstavilo stvarno stanje, odnosno razvijanje avio-saobraćaja u određenom regionu“, navode u Aerodromu uz napomenu da je najprecizniji pokazatelj broj novih putnika.

Oni objašnjavaju da se povećanje broja putnika na Aerodromu Sofija dogodilo jer je avio-kompanija Rajaner krajem 2016. godine bazirala četiri svoja aviona, što je dovelo do velikog porasta broja putnika od 30 odsto. „Isto se dogodilo i 2014. godine, kada je nacionalna avio-kompanija Er Srbija u punom obimu započela letove iz Beograda, a beogradski aerodrom zabeležio povećanje broja putnika od 31 odsto. Tačno je da su aerodromi u Budimpešti i Bukureštu imali izuzetno uspešnu godinu i u 2017. godini brže su se razvijali od evropskog proseka, ali su se u dužem vremenskom periodu relativno ravnomerno razvijali kao i beogradski aerodrom“, objašnjavaju iz ANT-a.

Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija ističe da je slabiji rast beogradskog aerodroma od regionalnih konkurenata posledica neučestvovanja u ekonomskom oporavku EU.

„Ekonomski rast brzo se vidi u vazduhoplovstvu, jer se posle krize najbrže oporavljaju turizam i građevinarstvo. U slučaju turizma, destinacije oko nas su daleko privlačnije nego Srbija. Građevinarstvo raste sa oporavkom industrije i onda imamo poslovne dolaske, ali i tu se nismo posebno pokazali. Mi i dalje imamo iluziju da je Beograd na nekom strašno dobrom geostrateškom položaju, ali to je nekada bilo. Danas sednete u avion u Frankfurtu i idete bilo gde na svetu“, objašnjava Bušatlija razloge zašto ne očekuje da će doći do nekog velikog rasta broja putnika na Nikoli Tesli ni ubuduće.

On dodaje da je problem i što Er Srbija nije više tako ozbiljan partner i da se Etihad izvlači iz upravljanja nacionalnim avio-prevoznikom.

„To ne znači da će Er Srbija propasti, ali od sledeće godine suočiće se i sa većim aerodromskim taksama jer nema šanse da koncesionar, francuski Vansi, dozvoli dosadašnji odnos prema aerodromu, jer oni ovde dolaze da zarade pare“, ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, surčinski aerodrom ovakav kakav je sad može da se organizuje i primi čak i do 15 miliona putnika godišnje, a da je sa prošlogodišnjim investicijama omogućeno da i sadašnjom organizacijom opremi 7,5 miliona putnika. Prilikom izbora Vansija za koncesionara javnosti je saopšteno da ova kompanija planira da beogradski aerodrom do 2024. godine primi 7,9 miliona putnika, a do 2030. i svih 15 miliona. Ipak, Bušatlija je skeptičan prema ovim planovima.

„Prvo ide interes ljudi da dođu negde, pa se onda otvaraju nove linije. Evo mi smo navalili da otvorimo liniju ka NJujorku pa sada pravimo gubitke na svakom letu. Aviokompanije neće da lete za Beograd ako nemaju 80 odsto popunjenosti aviona koliko god imali dobre odnose sa Vansijem. Dolazak putnika u Beograd ne zavisi ni od koncesionara ni od naših želja, već od ekonomskog ambijenta za poslovne putnike i turističke ponude za turiste“, smatra Bušatlija.

Zaista, nacionalna aviokompanija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila udeo u prometu putnika sa beogradskog aerodroma od svega 40 odsto u odnosu na 47 procenata registrovanih prošle godine. Takođe, u 2017. godini Er Srbija je imala gotovo isti broj putnika kao 2016. dok je promet na aerodromu porastao za skoro 420.000 putnika ili 8,5 odsto.

Profit ANT-a 27 miliona evra

U prošloj godini Aerodrom je ostvario neto dobit od 3,26 milijardi dinara, odnosno 27,6 miliona evra. Ukupni prihodi su iznosili 9,6 milijardi dinara, a rashodi 5,75 milijardi dinara. Najveće prihode najveća srpska vazdušna luka ostvarila je od Er Srbije 2,65 milijardi dinara ili 31,5 odsto prihoda od usluga. Slede Viz er, Luhthanza i Montenegro erlajnz. ANT je u prošloj godini ostvario i neto priliv gotovine od 1,7 milijardi dinara iako je isplatio dividende od 1,76 milijardi dinara i još je investirao oko tri milijarde dinara.