Berza nudi rešenja za ubrzanje rasta ekonomije

Zaključci prethodnog, a za očekivati je i ovogodišnjeg Kopaonik Business Foruma to i potenciraju, apostrofirajući potrebu za snažnijim investicijama i izgradnji institucija.

S ambicijom ostvarenja tog cilja, ekonomska politika trebala bi da bude fokusirana na dostupnost diversifikovanih izvora finansiranja rasta i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, podsticaj inovacijama i preduzetništvu, efikasnu mobilizaciju i alokaciju domaće štednje i kapitala, uz nove impulse privlačenja inostranih, zatim na povećanje produktivnosti i izvoza, te posledično konkurentnosti domaće privrede.

Naposletku, deo fokusa mora biti usmeren na unapređenje municipalne infrastrukture, te na dodatni pritisak na redukciju nezaposlenosti, obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala, sprečavanje njegovog odliva i kreiranje ekonomije znanja.

Sa druge strane, hvatajući se u koštac sa izazovima ekonomskog rasta, naročito nakon posledica i lekcija naučenih tokom i nakon prethodne ekonomske krize, EU identifikuje razvoj tržišta kapitala kao preduslov razvoja i poboljšanja konkurentnosti ekonomije Unije.

Upravo sa ciljem ubrzanja stope privrednog rasta, podsticanja inovativnosti i podizanja stope zaposlenosti, EU je, doduše tek šest godina po kriznoj eksploziji, kreirala Strategiju Unije tržišta kapitala. NJeni ključni principi su: kreiranje novih investicionih alternativa za investitore, povezivanje izvora finansiranja sa realnim sektorom i stvaranje jačeg i otpornijeg finansijskog sistema kroz širenje izvora finansiranja sa više dugoročnih investicionih opcija koje će smanjiti ranjivost privrede i građana na finansijske šokove.

Boreći se jako dugo za mesto koje joj objektivno, sada na neki način i dokazano pripada u srpskoj ekonomskoj formuli, Beogradska berza je pre nekoliko godina značajno izmenila svoju poslovnu strategiju, idući u susret vremenu kada će konačno i u Srbiji tržište kapitala biti prepoznato kao, do sada potpuno neiskorišćen, mehanizam za postizanje konsenzusom deklarisanih ciljeva.

Strategijska proaktivnost Beogradske berze kreirala je novi lanac vrednosti tržišta kapitala, baziran na inovativnom i skalabilnom pristupu kreiranju tržišne infrastrukture za zadovoljenje diversifikovanih potreba za eksternim dugoročnim finansiranjem korišćenjem mehanizama tržišta.

Pet ključnih fokusnih područja poslovne strategije Beogradske berze obuhvataju kreiranje regulatornog i tržišnog okvira za finansiranje inovativnih mikro i malih preduzeća, odnosno crowdfunding i crowdlending. Drugi i treći fokus usmereni su ka promociji IPO-a kao strategijskog odgovora zrelog privatnog sektora, odnosno mehanizma privatizacije državnog sektora, dok se četvrti i peti odnose na značajniju adaptaciju poreskog okruženja i zaštitu prava investitora.

Ipak, do jula prethodne godine, ključna slabost strategije Beogradske berze je bio nedostatak obuhvatne nacionalne strategije, te otuda njen slab domašaj.

Praktično, ključni preokret koji uvrštava tržište kapitala u srpsku ekonomsku formulu, odnosno nagoveštava poželjnu punu usaglašenost sa nosećim ciljem predlaganim od strane ekonomske zajednice – robusnijim ekonomskim rastom, predstavlja obrazovanje i početak rada Radne grupe za izradu strategije za razvoj tržišta kapitala od strane Ministarstva finansija.

Ministarstvo finansija je pre desetak dana predstavilo i njen nacrt. Prvi deo, odnosi se na unapređenje regulatornog okvira sa ciljem aktiviranja tržišta kapitala kao kanala za pristup finansijama privrednim subjektima, povećanje broja i vrsta dostupnih finansijskih instrumenata, uz pojednostavljenje pristupa tržištu investitorima i unapređenje zaštite njihovih prava.

Drugi deo je usmeren na unapređenje institucionalnog okvira i jačanje kapaciteta institucija instrumentalnih za funkcionisanje tržišta kapitala sa ciljem povećanja njihove efikasnosti i izgradnje poverenja u iste. Vrlo važan, treći deo, razmatra uvođenje fiskalnih, administrativnih i drugih stimulansa nedugovnog finansiranja rasta, razvoja i konkurentnosti privrede sa ciljem dinamičnijeg korišćenja mehanizama tržišta kapitala, dok je četvrti usmeren ka edukaciji privatnog sektora i stanovništva sa ciljem podsticanja inovativnosti, konkurentnosti i finansijske pismenosti.

Sasvim je jasno da implementacija ove Strategije neće iznedriti rezultate preko noći, naravno, ali razumno ambiciozna očekivanja mogu biti gajena ukoliko u bliskoj budućnosti posvedočimo inicijalnim i sekundarnim javnim ponudama akcija kompanija i iz državnog i iz privatnog sektora, prvim izdanjima zelenih obveznica, municipalnim izdanjima hartija od vrednosti različite vrste, te veoma važno: uspostavljenim regulatornim okvirom koji bi podržao crowdfunding platformu za finansiranje startapa.