Foto: Stefana Savić

Najveći skok napravili smo u oblastima makroekonomske stabilnosti, obrazovanja i veština i finansijskog sistema, dok smo u odnosu na prošlu godinu nazadovali u razvijenosti i kvalitetu institucija.

Ovogodišnja lista konkurentnosti je pretrpela značajne metodološke izmene i prema rečima Jelene Žarković, direktorke FREN-a, partnera Svetskog ekonomskog foruma u Srbiji, dve trećine indikatora su novi, a ocene privrednika iz ankete smanjene su na jednu trećinu ukupnih ocena.

„To je nešto što je vuklo na dole poziciju Srbije na listi, jer su često ocene naših privrednika bile pesimistične. Srbija je zabeležila najveći pomak u regionu bivše SFRJ sa 59,2 na 60,9 poena, a jedino u domenu institucija je smanjena vrednost“, ocenila je Žarković dodajući da je SEF preračunao prošlogodišnje ocene po novoj metodologiji kako bi bile uporedive.

U regionu najbolje je pozicionirana Slovenija na 35. mestu isto kao i prošle godine, a ispred Srbije nalaze se i Mađarska (48), Bugarska (51) i Rumunija (63), dok smo ispred Crne Gore (71), Hrvatske (68), Albanije (76) i BiH (91).

Zanimljivo je da se gledajući indeksne poene Srbija nalazi tačno na sredini svetske liste po konkurentnosti. Jednako je udaljena od najkonkurentnije privrede SAD za 25 poena, koliko i od najnekonkurentnijeg Čada. Ako se poredimo sa regionom Evrope i Severne Amerike stojimo daleko lošije i po svim parametrima smo ispod proseka, mada treba imati u vidu da se radi o najrazvijenijim državama u svetu.

Skok od 31 mesta u makroekonomskoj stabilnosti ostvaren je pre svega promenom ovog pokazatelja, u koji je od ove godine pored inflacije uvedena i dinamika javnog duga zbog čega je zabeležen napredak od pet poena. U oblasti finansijskog sistema smo zabeležili skok za 18 mesta i to pre svega u smanjenju nenaplativih kredita, ali i većoj pristupačnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća i dostupnosti preduzetničkog kapitala za startape.

Pored ovoga ostvareno je povećanje indeksa i u sposobnosti privrede za inoviranjem, u veštinama i obrazovanju, tržištu dobara koje obuhvata konkurenciju na tržištu, stepenu tržišne dominacije, dok je tržište nazadovalo po pitanju otvorenosti sektora usluga.

U oblasti kvaliteta i razvijenosti institucija Srbija je smanjila vrednost za 1,44 poena i pala na 76. mesto. Ovaj stub ima 20 parametara od čega smo u 17 ili napredovali ili stagnirali, ali je pad vrednosti u tri parametra uzrokovao smanjenje vrednosti cele oblasti i to su indeks participacije elektronske uprave, sloboda štampe i stopa ubistava na 100.000 stanovnika.

Međutim, u nekim od parametara i dalje smo među najgorim zemljama u svetu. Po zaštiti vlasničkih prava nalazimo se na 115. mestu od 140 zemalja, po opterećenju državnom regulacijom na 113. mestu, po organizovanom kriminalu 104, po nezavisnosti pravosuđa na 107, zaštiti intelektualne svojine 100. a po primeni standarda revizije i izveštavanja 108.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je na predstavljanju izveštaja da je cilj da Srbija uđe narednih godina u top 50, zatim 30, a na kraju i top 20 najkonkurentnijih zemalja u svetu.

„Ohrabruje što u 2018. imamo veći rast od zemalja u okruženju i iz godine u godinu povećavamo životni standard. U prvoj polovini ove godine imamo rast 4,9 odsto, stopa nezaposlenosti je pala ispod 12 odsto i imamo suficit u budžetu. Nijedna evropska zemlja to nema. Do kraja ove godine završićemo Koridor 10, radimo na Koridoru 11, brzim prugama, potpisani su ugovori za Moravski koridor. U budžetu za narednu godinu biće više od 200 milijardi dinara za kapitalne investicije“, najavio je on dodajući da će do kraja godine biti prodata Jubmes banka, pravi se strategija za Srpsku banku, dok je raspisan poziv za privatizacionog savetnika za Komercijalnu banku.