Foto: FoNet/ MGSI

Mihajlović je izjavila prekjuče u jutarnjem programu TV Prva da se „odustalo od rušenja celog brda, jer ja verujem struci“, kao i da bi ta kritična tačka trebalo da bude gotova za dvadesetak dana. Juče smo ostali bez odgovora i u Ministarstvu i u Koridorima Srbije zbog čega se odustalo od ideje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se sruši celo brdo koje se u avgustu obrušilo na auto-put u Grdeličkoj klisuri.

Ova izjava ministarke implicira da je predsednik pre nekoliko meseci mimo struke rekao da će problem biti rešen uklanjanjem brda, što je izazvalo priličnu pažnju građevinara u Srbiji. Građevinski inženjer iz Niša Danijel Dašić čak je izračunao da se radi o 25 miliona kubnih metara zemlje i da bi sa neograničenom mehanizacijom bilo potrebno bar godinu dana da se takav posao uradi. Inače je rok za završetak Koridora 10 do makedonske granice kraj ove godine.

Tom prilikom je predsednik čak i pokazao neke papire nazvavši to novim projektom za kritičnu deonicu auto-puta. Doduše, uklanjanje brda nije najbizarniji predlog koji se tog dana čuo jer je Vučić rekao i da je „Sloba hteo ovo brdo topovima da ruši, mi ćemo ga premestiti na drugu stranu“, verovatno misleći na Slobodana Stankovića, direktora firme Integral inženjering iz Republike Srpske koja je preuzela sanaciju ovog brda.

Tim pre stručnjaci danas pozdravljaju izjavu ministarke Mihajlović da posluša struku. Pomenuti inženjer Dašić ističe da je ovo pokazalo da je moć očiglednog, veća čak i od moći srpske vlade koja je inače lider u regionu.

„Da steknemo pravi uvid ovde se radi o zapremini veličine pet đerdapskih brana. Pozdravljam ovu izjavu kao prvi znak da naša vlada shvata realnost i da radi u skladu sa razumom i činjenicama“, kaže on dodajući da završavanje auto-puta u decembru nosi i neke rizike.

„Problem je što asfalt traži određene atmosferske uslove, da nema snega, leda, da temperatura nije blizu nule, da ne duva vetar koji bi rashlađivao asfalt jer u tim uslovima bitumen ne može da veže čestice asfalta. Doduše postoje aditivi i posebne procedure za asfaltiranje po hladnom, ali i da je to dosta skuplje“, napominje on, podsećajući na deonicu auto-puta kod Bele Palanke između Pirota i Niša kada je početkom decembra prošle godine asfaltiran auto-put, sredinom decembra ga je otvorio predsednik Vučić, a posle nekoliko meseci se raspao i morao je da se skida stari i stavlja potpuno novi sloj asfalta.

On ističe i da postoji preporuka da se ne asfaltira između 1. novembra i 1. aprila osim u specijalnim prilikama. Zanimljivo je i da vlasti najavljuju da će auto-put biti gotov do Nove godine, a kako primećuje Dašić, u budžetu za narednu godinu izdvojeno je 25 miliona evra za završetak Koridora 10.

„Postavlja se pitanje, ako se Koridor 10 završava do kraja godine, za šta su namenjene te pare. Osim možda ako će da na brzinu završe auto-put, a onda sledeće godine da ga popravljaju“, zaključuje Dašić.

Goran Rodić iz Građevinske komore napominje da su stručnjaci na licu mesta verovatno objasnili ministarki kakva je situacija i da postoji drugo rešenje.

„U međuvremenu je ublažena kosina i uklonjena velika količina zemlje. Ugrađena su tri reda šipova i napravljena nova galerija, što je različito rešenje od onog koje je prvo urađeno. To ima svoju cenu, ali dobro je što je angažovana struka koja je bila van ovog projekta“, ističe on dodajući da je prvi promašaj što deonica uopšte ide ovom trasom umesto drugom gde je bilo mnogo manje zahvata.

„Najvažnije je da je sigurno i bezbedno kada se pusti u saobraćaj“, kaže on uz napomenu da nije problem što se asfaltira po zimi jer postoje posebni aditivi i vrste asfalta koje to omogućavaju.

„Zaključak svega ovog je da ne može više politika da se meša u struku“, zaključuje Rodić.

Auto-put bez građevinske dozvole

Na deonici kroz Grdeličku klisuru „najvažnijeg infrastrukturnog projekta za Vladu Srbije“ kako je Koridor 10 nazvala ministarka Mihajlović, u avgustu se obrušio potporni zid, što je ugrozilo završetak celog auto-puta na vreme. Istragom se ustanovilo da je originalni projekat ove deonice auto-puta koji je radio institut CIP čak 11 puta menjan i to bez saglasnosti CIP-a. Takođe ispostavilo se da je novi projekat radio izvođač radova, španski „Azvi“, kao i da taj projekat nikada nije dobio građevinsku dozvolu.