Foto: Al Dahra

Početna cena za PKB je bila 104,5 miliona evra, a ni ne čudi što cena nije bila viša s obzirom da je Al Dahra bila jedini ponuđač. Inače, to je 50 odsto procenjene vrednosti imovine PKB-a, a u cenu nije ušlo stado sa oko 20.000 grla. Na kraju prošle godine u bilansima PKB-a vodilo se 18.245 grla goveda, 1.573 grla svinja i 1.485 grla ovaca. S obzirom da se vrednost stada svakodnevno menja, ono će biti procenjeno kada bude preuzimano, ali se njegova vrednost procenjuje na oko 17 miliona evra.

Ono što Arapi dobijaju za tih 105 miliona evra je 16.785 hektara zemljišta na teritoriji opština Palilula, Surčin i Zrenjanin. Zatim imovinu zavisnih preduzeća Ekolab, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB. Takođe, na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra.

S obzirom da se prodaje imovina, a ne kapital preduzeća, obaveze PKB-a neće pasti na teret kupca već će se izmiriti iz prodajne cene, a isto važi i za socijalni program za oko 1.700 radnika koji će iznositi između 16 i 17 miliona evra, s obzirom da će dobiti po 450 evra po godini staža.

Sindikati nisu zadovoljni ni modelom privatizacije, niti uopšte idejom da se prodaje nacionalni resurs kao što je poljoprivredno zemljište. Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB korporacije, kaže da su radnici razočarani prodajom imovine, a ne pravnog lica.

„Ovako nama ništa nije garantovano. Prodajom imovine nemamo više nikakvih stečenih prava, nema minulog rada, kolektivnog ugovora. Ministarstvo privrede nam je obećalo da ćemo svi dobiti šansu da radimo kod novog vlasnika. Takođe, uslov da nema promene strukture proizvodnje u naredne tri godine znači da se neće baviti stočarstvom, pošto se time niko ne bavi sa ovim podsticajima, a veliki broj radnih mesta je vezan za stoku“, kaže Đorđević podsećajući da su 2014. godine ukinute premije za mleko samo PKB-u, kako kaže „neustavnom uredbom“ zbog čega je ova kompanija do sada izgubila više od dve milijarde dinara. On je ukazao i da nije tačna tvrdnja predsednika od pre dva dana da je dug PKB-a bio 87 miliona evra, već da je 2013. godine bio 59 miliona evra, a 2017. godine 80,7 miliona evra.

„Kako se država odnosila prema PKB-u i koliko je doprinela ovom stanju govori i da uzela zemljište za put kod Ostružničkog mosta i da je ostala dužna 770 miliona dinara i da ni dinar nije uplatila preduzeću“, podseća Đorđević.

Novac koji će biti uplaćen za PKB će biti jedva nešto veći od iznosa dugova ove kompanije. Naime na kraju 2017. godine kratkoročne i dugoročne obaveze iznosile su oko 9,5 milijardi dinara ili pomenutih 80,5 miliona evra. Jedan od najvećih poverilaca PKB-a je AIK banka sa kreditom od dve milijarde dinara. Kratkoročne obaveze kompanije su iznosile 6,74 milijarde, a dugoročne 2,8 milijardi dinara. Na kraju prošle godine dobavljačima je PKB dugovao dve milijarde dinara.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je tržište pokazalo kolika je cena PKB-a, kao i da je očigledno da su svi kalkulisali i čekali da cena padne, što je sasvim legitimno ponašanje kupaca.

„Tržište je pokazalo da je ovo cena, kupci su verovatno zadovoljni, a sada da li je država… Mada možda je i država zadovoljna, ali ja kao građanin nisam i to ne zbog cene već zato što mislim da ga uopšte nije trebalo prodavati. Prodaja prirodnih bogatstava nije pitanje cene nego pameti“, kaže Savić dodajući da su iste UAE odakle dolazi Al Dahra, još pre nekoliko godina saopštile nameru da za 1,2 milijarde dolara kupe zemljište u crnomorskom slivu da bi osigurali prehrambenu sigurnost.

„Da li o tome neko razmišlja kod nas? Ne, kod nas je PKB sa zemljištem problem koji treba da se reši prodajom“, ocenjuje Savić dodajući da se nigde ne računaju „milion i milioni uloženih sati da se od močvare napravi poljoprivredno zemljište“.