Korišćenje obnovljivih izvora energije postaje, u sve nestabilnijoj energetskoj situaciji u kojoj se nalazi Evropa, jedna od glavnih tema ne samo energetičara, nego češće i političara. Činjenica je da EU danas uvozi više od 50 odsto energije, sa tendencijom da do 2030. taj procenat premaši 70 odsto.

Korišćenje obnovljivih izvora energije postaje, u sve nestabilnijoj energetskoj situaciji u kojoj se nalazi Evropa, jedna od glavnih tema ne samo energetičara, nego češće i političara. Činjenica je da EU danas uvozi više od 50 odsto energije, sa tendencijom da do 2030. taj procenat premaši 70 odsto. Akcioni plan za biomasu i zelena knjiga su početkom 21. veka definisali tri izazova energetske politike Evrope – konkurentnost, održivi razvoj i sigurnost snadbevanja. Jedan od novih programa za pospešivanje energetske politike, koji će, u narednih pet godina na konkurentost i inovacije utrošiti 730 miliona evra, jeste Inteligentna energetika Evrope (Intelligent Energy Europ). Taj program se temelji na novoj energetskoj strategiji u kojoj se, pored dosadašnjeg principa da se povećana tražnja zadovoljava gradnjom novih izvora energije, uvodi i princip racionalizacije koji počiva na korišćenju tzv otpadne energije iz postojećih postrojenja i OIE. Tu se pre svega misli na kogeneraciju i trigeneraciju, gde se recimo, otpadna energija od hlađenja generatora ili ispusni gasovi mogu koristiti za grejanje čitavih naselja. Na ovaj način stepen korisnog dejstva termoelektrane može narasti sa oko 40 odsto na više od 80 odsto. Da je reč o neiskorišćenom potencijalu, govori podatak da je ostatak toplote iz termoelektrana oko 20 puta veći od energije koja se koristi za centralno grejanje u 32 zemlje Evrope. Kada se ovome doda energija iz „smeća“ (bezopasni otpad) i biomase, zaključak je da se razbacujemo.
Biomasa biljnog porekla, kako šumska (ogrevno drvo, ostatak od seče šuma i drvne industrije), tako i poljoprivredna je sigurno naizdašniji obnovljivi energent u Srbiji. Umesto izvoza drveta i spaljivanja biomase na njivama, ekonomičnije proizvoditi električnu i toplotnu energiju u kogeneracijskim postrojenjima. Za to je potreban širok spektar informisanja i edukacije, pre svega lokalnih vlasti. Važnost lokalne zajednice u energetici pokazuje pristup energetici buducnosti, koji se zasniva na energetskim bazenima – centralizovanim energetskim jedinicama u kojima se obavlja konverzija, transformacija i skladištenje energije. Ovakvi gradski bazeni predstavljaju sinergiju različitih oblika energije i u njega ulaze električna energija, gas, biomasa, biogoriva i komunalni otpad. U takvim tzv. energy habs gas, biomasa i komunalni otpad služe za proizvodnju električne energije, ali i toplotne i rashladne energije i tehnološke pare za industiju. Električna energija se može akomulirati u baterijama. Posebni sistemi: elektroenergetski, gasni, sistem daljinskog grejanja i proizvođači i trgovci biomasom imaju svoj menadžment, koji nema interesa da optimizuje energetsku potrošnju konzuma bazena. Njihov je interes parcijalan, pa se radi maksimalnog iskorišćenja energenata mora osnovati zaseban pravni subjekt koji osniva lokalna zajednica, i koji građanima osigurava jeftinu i sigurnu energiju. Takvih primera ima širom Evrope ali je u Srbiji verovatno najpoznatiji primer Graca. Ilustrativan je primer švedske opštine Vasteras gde se od 2005. godine, iz komunalnog otpada, biomase iz poljoprivrede i djubriva sa lokalnih farmi proizvodi biogas. Biogas se kao energent koristi u svim gradskim autobusima i kamionima za odvoz smeća, za proizvodnju toplotne i električne energije u lokalnoj toplani, a kao ostatak se dobija kvalitetno organsko djubrivo za poljoprivredu. Ovaj projekat nije jedini. Švedska ima veliki broj autobusa sa nalepnicom „pogon na biogorivo“, a mnogi autoputevi imaju posebne rampe i ne naplaćuje se putarina za vozila sa pogonom na biodizel ili etanol.
Nacionalni program energetske efikasnosti je u Srbiji pokrenuo niz projekata efikasnosti i utilizacije energije u školama, bolnicama i sličnim ustanovama. Nažalost ti projekti nisu dali očekivni efekat, pre svega, u oblasti zakonodavstva koje se odnosi za planiranje i izgradnju gde je potrebno uvesti energetske sertifikate lica. Ovo bi trebalo da dovede i do inoviranja niza tehničkih propisa i donošenje novih, uvođenja energetskog elaborata i označavanja zgrada slično kao i električnih uređaja na energetske klase. Dalje, preko fonda za energetsku efikasnost ili fonda za zaštitu životne sredine trebalo je obezbediti sredstva za realizaciju profitabilnih projekata. Mislim da je jedan, moćan fond, mnogo bolji i efikasniji od dva nejaka. I treće, možda i najvažnije, treba doneti akcioni plan za uklanjanje barijera za veću primenu čiste i obnovljive energije. Pomenuti program inteligentne energetike Evrope (IEE) bi Srbiji doneo mnogo. Pre svega, dao bi doprinos stvaranju mreže lokalnih i regionalnih agencija i uključivanju malog i srednjeg preduzetništva u energetske projekte. Doprinos se ogleda i u informativno-edukativnoj programskoj osnovi za bolje razumevanje i korišćenje čiste energije, zatim u stvaranju i unapređivanju partnerskih veza s javnim i privatnim sektorom, naučno-istraživačkim, nevladinim i ostalim organizacijama u EU. I konačno treba pomenuti i prenos znanja, razvoj veština i korišćenje stečenih iskustava naročito kada je reč o pristupanju evropskim fondovima nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Da bi Srbija mogla da participira u ovakvom ili sličnim programima EU mora da ispuni određene uslove, koji faktički znače uklanjanje barijera, ali i znanje o postupcima i pravilima upravljanja novcem iz budžeta Evropske unije. Za uklanjanje većine barijera poatrebno je malo napora. Sve bi se moglo svesti na dve reči – dijalog i rad. Dijalog treba ostvariti između svih zainteresovanih strana – privrede kroz privrednu komoru i njene stručne službe, vladinih agencija (za energetiku, energetsku efikasnost, reciklažu, privatizaciju… i različitih ministarstava pre svih ekologije, energetike, poljoprivrede i infrastrukture i drugih zainteresovanih strana. Dijalog bi trebao da iskristališe osnovne principe i ciljeve i stvori informacionu podršku odlučivanju tj učini dostupnim sve ono što je do sada urađeno. Nakon toga sledi rad. Prvo rad na uobličavanju i usvajanju kompletne zakonske regulative i podzakonskih akata, zatim na jačanju fonda za EE i ZŽS, obezbeđivanju investicija u profitabilne programe i uvođenju reda na tržište. Ipak, čini se, da će najteže biti prebroditi sujetu i sprečiti prepucavanja lokalnih, regionalnih i nacionalnih moćnika.
Autor je izvršni direktor

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.