Crne liste izvođača samo "za slikanje" 1Foto: FoNet/Ministarstvo GSI

Krajem septembra, kako navode, broj zaposlenih na neodređeno vreme u oblasti niskogradnje bio je veći za više od 1.000 u odnosu na isti period prošle godine, a ukupan broj povreda na radnom mestu smanjen je sa 111 na 84, pokazuju podaci sa „crne“ i „bele “ liste poslodavaca koju na svom sajtu objavljuje Ministarstvo Zorane Mihajlović. Podaci za svaku pohvalu, baš kao i ideja koju je ovo Ministarstvo u saradnji sa sindikatima oživelo pre četiri godine. Međutim, namera da se na osnovu pozitivnih i negativnih bodova poslovi dodeljuju ili oduzimaju pojedinim poslodavcima deluje kao da nije zaživela u potpunosti.

– Poenta je bila da se napravi lista poslodavaca da se vidi koliko ko zapošljava na određeno, neodređeno, kolika su im dugovanja, kao i da li imaju zaposlene na crno, koliko povređenih na radu. Dogovor je bio i da se poslovi, naročito oni koje država dodeljuje, daju upravo onim poslodavcima koji imaju najviše bodova, a da će oni koji ne poštuju prava radnika biti kažnjeni tako što neće moći da dobiju posao – kaže za Danas predsednica sindikata putara u Samostalnom sindikatu Sonja Vukanović.

Lista Ministarstva, koju uopšte nije lako pronaći na sajtu, ima ukupno 628 izvođača i dobavljača u oblasti niskogradnje, na spisku izvođača je 500 kompanija, a najlošije rangirana su preduzeća poput Mostogradnje iz Beograda, Preduzeća za puteve Beograd, ali i firme Gea konstrakšn, Alba iz Letovice, Gemax iz Zemuna. Firma Štrabag, glavni izvođač na jednoj od kula u Beogradu na vodi sa koje su pala i poginula dvojica radnika polovinom septembra, na ovoj listi odlično je rangirana. Štrabag je na listi Ministarstva na devetom mestu, zapošljava više od 400 ljudi na neodređeno i više od 100 na određeno. Ovo preduzeće ima svega 500 negativnih bodova koliko „vuče“ jedna laka povreda. Na spisku nema utefterenih teških povreda, kao ni zaposlenih „na crno“. Na beloj listi poslodavaca je i MBA Ratko Mitrović Niskogradnja, poznata po loše urađenom Trgu Slavija koji je morala da rekonstruiše. MBA je verovatno privatna firma kojoj je poslednjih deceniju i više povereno da radi najviše „državnih poslova“, pre svega puteva po Srbiji i na severu Kosova. MBA RMN je tako prikupila pozitivne poene zahvaljujući tome što zapošljava 173 osobe na neodređeno i 183 na određeno, dok nema zabeležnih povreda na radu u ovoj kompaniji. Negativni poeni zarađeni su na konto duga kompanije.

Međutim, u praksi ova kompanija ne bi mogla da se pohvali ovako dobrim rezultatima.

– Usvajanjem Zakona o Konvenciji 94 jasno i glasno je definisano šta se radi sa poslodavcima koji krše taj Zakon. Kako je moguće da poslodavac koji ne uplaćuje doprinose, krši radnička prava i dalje učestvuje na tenderima i dobija poslove. Konkretno mislim na MBA Miljković – rekla je Vukanović. Oni su, kako kaže, zbog toga bili prinuđeni da se obrate Svetskoj banci, EIB i Evropskoj banci za obnovu i razvoj ne bi li im kao kreditorima skrenuli pažnju na takve primere.

Potpisivanje Konvencije 94 i Zakon koji je nakon toga usvojen trebalo je da pravljenjem crnih i belih lista reši stanje putarskih preduzeća, poboljša uslova rada, obezbedi redovne isplate zarada. „Primena Konvencije odnosi se na ugovore u kojima je jedna ugovorna strana javni organ i ukoliko se radovi finansiraju iz budžetskih sredstava odnosno, javnih fondova. Takođe, odredbe Konvencije odnose se i na podizvođače ili one na koje se ugovor prenosi“, navodi se između ostalog u ovom Zakonu.

Maja prošle godine na inicijativu Zorane Mihajlović Vlada Srbije usvojila je i zaključak kojim je državnim institucijama preporučeno da pre donošenja odluke o dodeli posla preko javnih nabavki provere rejting preduzeća na „crnoj i beloj listi“, kako bi se izbegla dodela poslova firmama rangiranim na crnoj listi. Ministarstvo građevinarstva nam juče nije odgovorilo na pitanja u kojoj meri država ove preporuke poštuje, da li ih uopšte poštuje i šta Ministarstvo može da učini u slučaju kada poslove dobijaju firme koje ne poštuju osnovna prava radnika.

Primer upravo takvog preduzeća je, kako kaže Sonja Vukanović firma MBA Miljković, u kojoj se radno vreme ne poštuje, kao ni zakonske odredbe o zaradama. NJoj, kako kaže, nije jasno kako je moguće i da niko nije odgovarao po krivičnim prijavama prošle godine za smrt nekog od 39 radnika, podsećajući pritom da je najmanje šest radnika poginulo poslednjih godina radeći na Koridoru 10 i da za te smrti niko nije odgovarao.

Osim što je nedovoljno jasno koliko bilo ko poštuje „preporuke“ Vlade (pre svega ona sama) da bira poslodavce sa pozitivne liste, donekle je i sporno to što, na primer, duplo više negativnih poena nosi kazna za zapošljavanje na crno nego za ugrožavanje bezbednosti na radu.

A do toga se došlo zbog toga što kazne nisu ni dovoljno visoke, ali ni ravnomerno raspoređene. Tako je, na primer, najveća moguća kazna za poslodavca koji zaposli radnika „na crno“ dva miliona dinara, a u slučaju da ugrozi bezbednost na radnom mestu svega milion dinara. Pritom, maksimalnom kaznom od milion dinara prošle godine je kažnjen samo jedan poslodavac u Srbiji, dok ni za jednog od 39 poginulih na radnom mestu prošle godine niko nije krivično odgovarao.

Rodić: Liste za domaću sirotinju

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže za naš list da crne i bele liste postoje samo da bi poslale marketinške poruke.

– U situaciji kada najveće poslove u Srbiji dobijaju strane firme, a oni zbog raznih bilateralnih sporazuma ne mogu da budu na tim listama, dolazimo do toga da crne i bele liste poslodavaca u stvari nemaju neku svrhu – ističe Rodić.

Dobre domaće građevinske firme su, kako kaže, mahom ugašene, retke još rade. „Strani izvođači dobijaju najveće projekte, biraju sami svoje podizvođače, a te liste primenjuju se na domaću sirotinju, dok sav kajmak radeći na kapitalnim projektima kupe stranci“, napominje Rodić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.