Foto: EPA-EFE ANATOLY MALTSEV

Mediji su ovih dana preneli Bajatovićevu izjavu da bi gasovod „Turski tok“ kroz Srbiju trebalo da bude završen do 15. decembra, da je za prvu fazu radova obezbeđeno 300 miliona evra (po 150 miliona evra su izdvojili akcionari rusko-srpske kompanije Gastrans koja bi trebalo da bude izvođač radova) te da će gasovod biti operativan već od 1. januara 2020. godine. Prvi čovek Srbijagasa dodao je i da će srpske firme imati značajnu ulogu u izgradnji „Turskog toka“ kroz teritoriju Srbije. Kada je reč o načinu finansiranja gasovoda, ranije je rečeno da je reč o sumi od 1,08 milijardi evra za 403 kilometara dugačak cevovod kroz teritoriju Srbije, a ono će se odvijati ili tako što će se Gastrans zadužiti kod banaka i uzeti kredit za izgradnju koji bi vraćao od naplate taksi ili će biti dat u koncesiju nekoj stranoj kompaniji koja bi ga izgradila i time ostvarila pravo ubiranja profita.

Stručna javnost ne spori mogućnost brzog početka radova na izgradnji „Turskog toka“ kroz našu teritoriju, ali su joj mišljenja podeljena da li je to realno očekivati baš u ovom trenutku.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da nije veliki optimista da će Energetska zajednica, nadležno telo u okviru Evropske unije, aminovati izgradnju „Turskog toka“ kroz Evropu.

– Potpuno je jasno da Bugarska nije zemlja koja može figurativno rečeno da lupi rukom od sto i zatraži od Brisela da se taj projekat sprovede. Potrebno je da se za tako nešto založi uslovno rečeno neko od „jačih igrača“ unutar unije. Da li će do toga zaista i doći u trenutku kada Sjedinjene Američke Države vrše veoma jak pritisak na Brisel da ne uđe u bilo kakav gasni aranžman sa Rusijom, uključujući „Severni tok 2“, veoma je teško prognozirati. Lično nisam optimista da će baš u ovom trenutku doći do toga. Mislim da će EU vršiti pritisak da Rusija ne prekine snabdevanje potrošača u Evropi preko Ukrajine i pre verujem da će se u jednom trenutku kasnije ponovo aktivirati projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ nego što će Brisel dozvoliti izgradnju „Turskog toka“ sada. Jednostavno čini mi se da politički trenutak još uvek nije takav da bi se to ostvarilo – smatra naš sagovornik. U slučaju da izgradnja ipak bude odobrena Savić ističe da bi za Srbiju znatno bolja mogućnost bila da se zaduži i novcem do koga bi došla tako izgradi naš deo gasovoda, jer bi posle mogla da naplaćuje tranzitne takse za prelazak gasa preko teritorije Srbije umesto da gasovod ustupi kao koncesiju nekoj stranoj kompaniji koja bi ga gradila čime bi dobila pravo i da ubira profit odnosno tranzitne takse u periodu u kome koncesija traje.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, pak smatra da će „Turski tok“ ipak biti izgrađen jer je Nemačka, kao najuticajnija zemlja u Evropskoj uniji, zainteresovana za njegovu izgradnju.

– Formalno glas svake članice EU vredi isto međutim tamo su neki ipak „jednakiji“ od drugih. Nemačka kao i alfa i omega ima veliki uticaj na donošenje odluka unutar EU a s obzirom da je toj zemlji potreban sav gas koji može nabaviti očekujem da će Berlin izlobirati da odluka o izgradnji gasovoda „Turski tok“ kroz Evropu biti usvojena. U najkraćem, Nemačkoj je ruski gas potreban jer neophodnih količina iz drugih izvora u ovom trenutku nema – naglašava Savić. I on smatra da država ne bi trebalo gasovod „Turski tok“ da da u koncesiju već umesto toga treba da se zaduži i na taj način finansira izgradnju kako bi zadržala pravo na naplatu tranzitnih taksi. S obzirom da pravila Evropske unije ne dozvoljavaju da vlasnik gasa kojim se trguje istovremeno bude i vlasnik gasovoda kojim se „plavi energent“ transportuje, u praksi to znači da ruska strana ne može da se nađe u toj ulozi kada je reč o „Turskom toku“ kao ni preduzeće Gastrans koje bi gradilo gasovod s obzirom da je reč o zajedničkoj srpsko-ruskoj firmi. Dakle, vlasnik gasovoda će biti ili država Srbija ili neka strana kompanija a da nije ruska.

Povezani tekstovi