Da li je privatni trgovac čije ime Ljajić ne sme da saopšti - Slobodan Tešić? 1Rasim Ljajić Foto: Fonet/Zoran Mrđa

U međunarodnim krugovima je, prenose danas pojedini mediji, kao bomba odjeknula vest da je Ministarsvo spoljnih poslova Azerbejdžana izrazilo duboko razočaranje i zbunjenost zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu minobacača i drugog oružja različitih kalibara u Jermeniju, koja je zatim to oružje iskoristila u napadu na azerbejdžanske policajce na granici dve zemlje.

O ozbiljnosti situacije svedoči i informacija da je zamenik šefa azerbejdžanske diplomatije Kalaf Kalafov, kako se navodi u medijskim natpisima, o izvozu srpskog oružja u Jermeniju, te incidentu na granici te zemlje sa Azerbejdžanom, obavestio ambasadorku Srbije u Azerbejdžanu i naglasio da taj slučaj “baca sumnju na prijateljske odnose i saradnju dve zemlje na najvišem nivou”.

Podsetimo da su Jermenija i Azerbejdžan, zbog pokrajine Nagorno Karabah, u sukobu još od 1988, te da su azerbejdžanske vlasti saopštile da su dva vojnika te zemlje poginula 12. jula ove godine od granata ispaljenih sa jermenske strane granice.

S druge strane, Srbija i Azerebejdžan su godinama unazad (još iz vremena Borisa Tadića) u više nego prijateljskim odnosima, o čemu svedoči i Deklaracija o strateškom partnerstvu dveju zemalja koja je potpisana 2013, u kojoj se, pored ostalog, navodi da Baku i Beograd priznaju teritorijalni integritet dve zemlje.

Azerbejdžan tretira Nagorno Karabah, kao Srbija Kosovo.

– Oružje je u Jermeniiju izvezla jedna privatna kompanija čije ime ne smem da iznosim u javnost, vrednost robe ne iznosi više od milion evra, a transportovana je iz Srbije u dve ture, u maju i junu, rekao je danas za portal Nova. rs potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, čije ministarstvo daje dozvolu za izvoz domaćeg oružja, nakon što prethodno pribavi saglasnosti MUP-a, MIP-a i Ministarstva odbrane.

Pojasnio je, pritom, da je u ovoj 2020. godini oružje u Jermeniju izvozila jedna privatna firma, te da državne kompanije nisu u tome učestvovale.

Dodao je da se zna da je privatna firma, čije ime ne sme da iznosi u javnosti, uglavnom izvozila puške i pištolje, te da je vrednost robe koja je u maju i junu isporučena u Jermeniju manja od milion evra.

Osvrnuvši se na značaj strateškog partnerstva Srbije i Azerbejdžana, ministar Ljajić poručio je da je njegovo mišljenje da “ne smemo da dozvolimo da se nešto ovako više ponovi”.

Nakon Ljajićeve izjave, pored toga što se zvanično i dalje ne zna ko je izvezao domaće oružje u Jermeniju – što inače nije sporno sa aspekta samog izvoza, jer ta zemlja nije pod sankcijama ni UN, ni SAD, EU ili neke druge velike sile – nepoznanica je i šta je tačno od domaćeg oružja izvezeno u tu zemlju.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana navodi, ponovimo, da je Srbija dozvolila da se u Jermeniju prebace velike količine minobacača i drugog oružja, dok ministar Ljajić tvrdi da su uglavnom izvezene puške i pištolji.

Ovo “uglavnom” znači da je, pored pušaka i pištolja, u izvoznom kontingentu za Jermeniju bilo i drugog oružja, odnosno minobacača, kako to navodi azerbejdžanski MSP u svom saopštenju.

Privatna firma čije ime potpredsednik Vlade i ministar trgovine, Rasim Ljajić, ne sme javno da saopšti, pri čemu ne navodi ko mu je zabranio da to učini, je po svemu sudeći, u Jermeniju izvezla minobacače proizvedene u valjevskom Krušiku i/ili Prvoj petoletki iz Trstenika (proizvode se u kalibrima od 60, 82 i 120 mm), kao i Zastavine puške i pištolje.

Poznavaocima ove problematike znano je da je domaća vojna industrija godinama unazad oružje i tehnologiju prodavala i prodaje i Azerbejdžanu i Jermeniji.

Tako je u prvoj polovini 2018. završen višegodišnji poslovni aranžman Zastave oružja sa Azerbejdžanom, vredan nekoliko desetina miliona dolara i vezan za izvoz tehnologije za izradu puščanih i mitraljeskih cevi.

U isto vreme, tehnologiju su u Azerbejdžan izvozile i čačanska Sloboda, te Prva petoletka i Prva iskra iz Bariča.

Nije tajna ni to da je domaća vojna industrija, Zastava oružje konkretno, imala ozbiljan problem sa izvozom pešadijskog naoružanja u Jermeniju još 2006.

Krajem te godine, naime, Zastava je u Jermeniju trebalo da izveze puške, automate i mitraljeze u vrednosti od oko dva i po miliona dolara, ali je taj poslovni aranžman zaustavljen na intervenciju Rusije, kojoj nije odgovaralo naoružavanje Jermenije koja je, kako je tada navođeno, “u ruskoj interesnoj sferi”.

Nakon zabrane izvoza, Zastavini oružari su izašli na ulice i zauzeli zgradu gradske uprave u Kragujevcu, iz koje su izašli tek kad im je ondašnji predsednik Srbije, Boris Tadić, obećao da će da pošalje specijalnog izaslanika u Moskvu…

Posao je na kraju uspešno završen, a Zastavino oružje u Jermeniju je tada izvezeno posredstvom jedne od firmi Slobodana Tešića, koji je već onda bio najveći trgovac oružjem u Srbiji i šire…

Naš list među akterima oružarskog biznisa nezvanično saznaje da je firma koja je, u maju i junu ove godine, izvezla domaće oružje u Jermeniju, a čije ime potpredsednik Vlade Rasiljm Ljajić, ne sme da iznese u javnosti, takođe pod kontrolom Slobodana Tešića.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.