„Muka mi je od stalnog paničenja zbog Trampa“: Da li se Evropa uspravlja pred uobičajenim pretnjama predsednika SAD?

Evropske zemlje i Kanada sve više prelaze sa bezuslovnog popuštanja i straha od američkog predsednika na umereniji pristup, jer im iskustvo sa njegovim ponovljenim pretnjama daje više samopouzdanja u ophođenju s njim. Tome doprinosi i njihovo povećano izdvajanje za odbranu, piše Politico.

U središtu te promene nalazi se promena poruke: „Više trošimo na odbranu zbog nas samih, a ne zbog vas“.

„Nisam došao ovde da udovoljim Trampu. Ako sam došao, to je jednostavno zato da preuzmem odgovornost za bezbednosnu situaciju usmerenu na odvraćanje“, rekao je za Politico luksemburški ministar spoljnih poslova Ksavije Betel. „Uradili smo ono što smo morali“.

„Muka mi je od stalnog paničenja zbog Trampa“, dodao je jedan visoki diplomata NATO-a, koji je, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, dobio anonimnost kako bi mogao slobodno da govori. „Moramo ovo da radimo zbog sebe“.

Posle godine nezabeleženih pritisaka na savez, tokom koje je Tramp pretio da će preuzeti Grenland, najavio povlačenje hiljada vojnika iz Nemačke i doveo u pitanje princip zajedničke odbrane NATO-a, predstavnici država članica su došli u Ankaru sa željom da izbegnu novu krizu.

U sredu su 32 lidera saveza usvojila izjavu kojom su se obavezali na ulaganje u nove vojne sposobnosti, poput dronova, naveli da Iran nikada ne sme da poseduje nuklearno oružje i predstavili više od 50 milijardi dolara novih ugovora o nabavkama – mere koje su uglavnom bile namenjene ispunjavanju dugogodišnjih Trampovih zahteva.

Na kraju samita, Tramp je zvučao zadovoljan.

„Postoji jedna reč koja opisuje ovaj dan – jedinstvo“, rekao je američki predsednik novinarima nakon skupa, opisujući ga kao „odličan sastanak“ i hvaleći „ljubav“ koju su zemlje pokazale tokom razgovora.

Umereniji Tramp

Početak konferencije delovao je mnogo napetije. Tramp je ponovo izneo svoje uobičajene kritike protiv saveznika za koje smatra da ne izdvajaju dovoljno za odbranu, kao i protiv onih koji nisu pomogli SAD u ratu protiv Irana, a vratio se i na svoju staru ideju o tome da SAD preuzmu Grenland od Danske.

„Nisam zadovoljan NATO-om zbog onoga što su uradili sa Grenlandom i nisam zadovoljan NATO-om zato što nisu želeli da nam pomognu oko Irana“, rekao je on, istovremeno preteći da će prekinuti trgovinu sa Španijom zbog njenog niskog nivoa izdvajanja za odbranu.

Međutim, saveznici nisu popustili.

Lider za liderom – uključujući čvrste američke saveznike poput Letonije – stali su iza Danske.

„Grenland je neodvojivi deo Danske“, rekao je letonski predsednik Edgars Rinkevičs.

„Granice su jasne: Grenland pripada narodu Grenlanda“, izjavila je islandska premijerka Kristin Frostadotir.

Belgijski premijer Bart de Vever takođe je kritikovao američku vojnu operaciju u Iranu. Iako je kampanja „opravdana“ kako bi se sprečilo da Teheran dođe do nuklearnog oružja, rekao je novinarima: „Ako je operacija bila planirana i dobro izvedena, to je druga stvar – ne izgleda da sve ide baš glatko“.

Iza zatvorenih vrata, Tramp je prema rečima dve osobe prisutne na sastanku zauzeo umereniji ton prema kolegama liderima. Pohvalio je Poljsku, Nemačku i baltičke zemlje zbog povećanja izdvajanja za odbranu. Iako se ponovo žalio da neke zemlje troše premalo, nije pomenuo Španiju niti je govorio o Grenlandu.

Tramp je, međutim, dinamiku predstavio na svoj način.

„Da ste mogli da vidite poštovanje i ljubav u prostoriji, a to je zapravo ljubav prema zemlji, prema našoj zemlji“, rekao je nakon samita. „Ali oni vole posao koji radim. Rekli su: ‘Volimo vas, gospodine, volimo vas.’ To govore odrasli ljudi, zar to nije lepo?“

Ipak, ključ promene tona među ostalim članicama saveza nije bila želja da udovolje Trampu, već rastuće samopouzdanje u sopstvene sposobnosti.

Evropa se uspravlja

Iako je na sastanku lidera insistirao na značaju transatlantske veze, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je veća potrošnja na odbranu u sopstvenom interesu Evrope, prema jednom od učesnika.

„Trampovi govori naterali su nas da shvatimo da bi bilo dobro da možemo da računamo i na sebe“, rekao je Betel iz Luksemburga. „Želimo sebi da obezbedimo sredstva, ali ako se sve svodi samo na pokazivanje i ulizivanje – ne, zato nisam ovde“.

Ed Arnold, viši istraživač u Kraljevskom Institutu ujedinjenih službi i bivši zvaničnik NATO-a, rekao je da veća potrošnja saveznika daje SAD manji uticaj.

Prošle godine Evropa i Kanada povećale su izdvajanja za odbranu za 20 odsto, a očekuje se da će ih 2026. povećati za dodatnih 11 odsto, prema preliminarnim podacima NATO-a objavljenim u utorak. Ukupno, 31 saveznik sada čini 43 odsto ukupne potrošnje NATO-a za odbranu.

Iako Evropljani „ne žele da se SAD odmah povuku iz NATO-a“, rekao je Arnold, „postoji određena promena“ u odnosu na prošlu godinu, kada su saveznici bili mnogo oprezniji da ne izazovu Trampa dok ih je kritikovao zbog malih izdvajanja za odbranu.

Saveznici su takođe postali skeptičniji prema Trampovim pretnjama nakon ponovljenih promena stavova o povlačenju trupa i izostanka konkretnih poteza u vezi sa Grenlandom, rekao je Arnold.

„Niko nije bio iznenađen“ poslednjom Trampovom kritikom saveza, saglasio se drugi diplomata NATO -a.

„I dalje moramo da je shvatamo ozbiljno – ali ljudi je shvataju manje ozbiljno“, rekao je. To postaje priča o „dečaku koji je vikao vuk“.

Kao rezultat povećanja izdvajanja, belgijski ministar odbrane Teo Franken rekao je za Politico da će Evropa moći da preuzme odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu za „pet do deset godina“.

On je posle samita opisao promenu stava: „Dok je na prethodnom samitu NATO-a još postojao strah od Trampovog gneva, ove godine toga je bilo mnogo manje. Evropske oružane snage brzo i snažno jačaju“, napisao je na društvenim mrežama.

„Više ovo ne radimo da bismo udovoljili Trampu, već iz ponovo stečenog evropskog samopoštovanja. Ovaj kontinent je naš dom“.