Da li srpska auto-industrija prerasta motanje kablova? 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Jedan od najvećih svetskih proizvođača elektro motora, japanska kompanija Nidek, pre nekoliko dana i zvanično je najavila gradnju fabrike u blizini Novog Sada i tako potvrdila najave iz prošle godine.

Doduše tada se govorilo o investiciji od 1,8 milijardi dolara, a na predstavljanju planova Nideka mogla se čuti informacija da će od  tih 1,8 milijardi dolara, odnosno 1,5 milijarde evra polovina biti uložena u Srbiji.

Ali, investiciji se u zube ne gleda i svakako je dobra vest dolazak velike kompanije koja donosi i nešto moderniju i sofisticiraniju tehnologiju od dosadašnjih ulaganja u auto-industriju koja su svodile na jednostavnu proizvodnju delova i kablova.

Nidek je na svom korporacijskom sajtu najavio gradnju dve fabrike, jedne pored druge, da bi, kako se navodi, iskoristili sinergetski efekat. Prvu fabriku gradi Nidec electric motor Serbia, proizvođač električnih motora za automobile, u kojoj će zapošljavati 1.000 ljudi na površini od skoro 60.000 kvadrata.

Na istoj lokaciji planira se gradnja i nešto manjeg pogona kompanije Nidec Elesys Europe koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Ova fabrika bi trebalo da zauzme 36.000 kvadratnih metara i da zaposli 200 ljudi. Gradnja oba objekta je planirana za septembar ove godine, a završetak za sredinu sledeće godine.

Po svemu sudeći i finansije su već obezbeđene, pošto je krajem marta Nidec emitovao na evropskom tržištu petogodišnje tzv. „zelene“ obveznice kojima se finansiraju projekti sa pozitivnim efektom na životnu sredinu u vrednosti 500 miliona evra sa godišnjom kamatom od svega 0,046 odsto. Poređenja radi, prinos na petogodišnje obveznice u evrima Srbije iznosi jedan odsto ili nekih dvadesetak puta više nego što plaćaju Japanci.

Da li srpska auto-industrija prerasta motanje kablova? 2

Početkom marta otvorena je i jedna druga fabrika iz slične oblasti. Nemački Kontinental je zvanično otvorio ranije završeni pogon u kome je započeo rad na proizvodnji naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Ova investicija iznosila je 140 miliona evra i zapošljavaće do 500 ljudi.

Ovakva ulaganja velikih svetskih kompanija ne čude s obzirom na predviđanja da će do 2030. godine oko 30 odsto vozila u Evropi biti na električni pogon zbog sve oštrijih propisa o emisiji štetnih gasova. Ipak, pitanje je otkud one u Srbiji. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza (MAT) ističe da se prvobitno privlačenje investicija sa izrazitim manuelnim radom ili kolokvijalno „motanjem kablova“ pretvara u nešto kvalitetnije.

„Teško je bilo očekivati da u podinvestiranoj zemlji sa niskim standardom dođu odmah veliki proizvođači, već se krenulo sa proizvodnjom proizvoda niže dodate vrednosti. Ova transformacija se dešava u Srbiji i ne samo u auto-industriji, već i u drugim oblastima prerađivačke industrije“, objašnjava Nikolić dodajući da to pokazuje i mnogo veći izvoz u poslednjih pet godina. Taj rast izvoza, prema Nikolićevim rečima delom je posledica povećanja proizvodnje već prisutnih kompanija, delom je posledica dolaska novih, a delom proizvodnjom proizvoda više faze koji su vredniji.

Početkom prošle godine, kada je korona virus bio tek epidemija zbog koje je bila zatvorena Kina i kada je došlo do prekida lanaca snabdevanja, posebno u elektronskoj i auto-industriji, analitičari su ocenili da će proizvođači pokušati da iz Kine presele proizvodnju za evropsko tržište bliže Evropi. Da li je odluka Nideka posledica tih okolnosti ne znamo, ali Nikolić ističe da je prednost Srbije u privlačenju investicija sada već postao dobar glas.

„Investitori prate jedni druge i kada prvi ima dobro iskustvo, onda dolaze i drugi posebno iz iste oblasti. Recimo, auto-industrija je još pre tri godine potpuno kompenzovala pad proizvodnje Fijata u Kragujevcu. Nesporno je da je jeftina radna snaga magnet za investitore, jer im to smanjuje troškove. Ali tu je sada i bolja infrastruktura. Takođe, tu su i finansijski podsticaji, ali svi u okruženju se manje više trude da dovedu investitore nudeći povoljne uslove i finansijske podsticaje“, napominje on.

I Kontinental i Nidek, kao i mnogi drugi, ističu u svojim saopštenjima kvalifikovanu radnu snagu, posebno inženjersku, kao veoma značajan faktor prilikom odluke da se dođe u Srbiju. Nikolić kaže da je to ograničavajući faktor u srednjem roku.

„Sada se pojavljuje taj drugi element, a to je da dolaze ljudi iz okruženja da rade u Srbiju. Da nema priliva radne snage spolja, mi bismo do 2025. verovatno ostali bez raspoložive radne snage. Zato država treba da isprati te investicije boljim obrazovanjem“, ocenjuje Nikolić, dodajući da sad imamo novi momenat da kompanije počinju da sarađuju sa univerzitetima, navodeći primer upravo sporazuma o saradnji Nideka i Univerziteta u Novom Sadu.

Možda proizvodnja elektronike i softvera jeste sofisticiranija od motanja kablova, ali prema mišljenju Bože Draškovića, profesora na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ i dalje su glavni razlog za privlačenje investicija iz auto industrije subvencije koje su u stvari prihodi tih kompanija.

„Ovo jeste viši tehnološki nivo, sklapanje elektromotora i elektronskih uređaja, ali to je i dalje šrafciger industrija kada nema istraživanja i razvoja. Pitanje neto efekta tih investicija ostaje neodgovoreno, jer je poznato da one uvoze veliki broj komponenti koje se ovde samo sastavljaju i onda izvoze. Ne znamo neto efekat tih investicija osim na zaposlenost. Naša privreda nema svojih investicija i inovacija. Umesto zapošljavanja, prvi cilj ekonomske politike bi trebalo da bude podrška malim domaćim inženjerskim i proizvodnim firmama koje bi bile dobavljači tim velikim multinacionalnim kompanijama“, zaključuje Drašković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

7 reagovanja na “Da li srpska auto-industrija prerasta motanje kablova?”

  1. Motanje kablova je postupak usmeravanja snopova kablova u više pravaca i smerova, dok je namotavanje elektromotora namotavanje jedne žice samo u jednom smeru

  2. O ovome pričam ovde godinama, ali ljudi to ne kapiraju. Ne možeš da očekuješ da u nerazvijenu zemlju, sa 30% nezaposlenog radno sposobnog stanovništva i prosečnom platom od 250 evra, odmah dođu najrazvijenije kompanije, koje vode računa o ekologiji i da prosečna plata bude 1000 evra. Naravno da će prvo dolaziti kompanije koje će koristiti takvo stanje na tržištu rada i davati minimalne plate. Svet tako funkcioniše i zašto bi oni davali veće plate, kada će uvek naći nekog ko će raditi za manju? A relano, za te poslove nije potrebno biti stručnjak. To su kompanije koje gledaju da maksimalno snize svoje troškove, pa ni ne vode računa o ekologiji. Ali sve to moraš izdržati da bi došao do nivoa da si zaposlio veći deo stanovništva. Kada se to desi i kada ljudi lako mogu da promene posao, jer im se ne sviđa plata, jer im se ne sviđaju uslovi, onda plate krenu da rastu. Na sve to, dodajte znatno popravljenu infrastrukturu, koja i dalje napreduje. Onda krenu da dolaze i ozbiljnije kompanije i ovo je samo početak. Uostalom, nisam izmislio toplu vodu, pogledajte primer Češke i sve će vam biti jasno. Jedino što smo mi izgubili nekih 20-25 godina, a sve to se može pametnom politikom uraditi za 10-15 godina. Za vreme DOS-a je najveća greška, pored lopovluka (koji se naravno dešava i sada i to bi svaka vlast radila), je to što novac od privatizacije nije ulagan u infrastrukturu, već je košišćen za rast plata u javnom sektoru i kupovinu socijalnog mira. Očigledno je da Đilas ništa nije naučio, jer i dalje najavljuje neke plate od 700 i 1000 evra u javnom sektoru. Nije bitno da li je krao, jer kradu i ovi, a krašće i neki drugi, da se ne lažemo. Bitno je kako vodi ekonomsku politiku, jer je to trenutno najvažnije za Srbiju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.