Iako je od menjača otkupila čak 1,7 milijardi evra Narodna banka Srbije je prošle godine na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta prodala samo 228 miliona, tačnije intervenisala je samo da bi sprečila dodatnu aprecijaciju dinara. Ali, od početka 2007. godine do 18. januara prodala je 412,4 miliona evra kako bi zaustavila veću deprecijaciju domaće valute držeći se principa da ne bi trebalo dozvoliti veća dnevna kolebanja kursa.

Iako je od menjača otkupila čak 1,7 milijardi evra Narodna banka Srbije je prošle godine na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta prodala samo 228 miliona, tačnije intervenisala je samo da bi sprečila dodatnu aprecijaciju dinara. Ali, od početka 2007. godine do 18. januara prodala je 412,4 miliona evra kako bi zaustavila veću deprecijaciju domaće valute držeći se principa da ne bi trebalo dozvoliti veća dnevna kolebanja kursa. Zahvaljujući tome, kurs se na dan izbora zaustavio na 80,27 dinara za evro, a prvog dana nove godine bio je 79 dinara. U protekle tri sedmice januara vrednost evropske valute dostigla je maksimum 16. januara kada je evro vredeo 80,30 dinara. Najveći pad dinara zabeležen je u prvoj nedelji januara kada je vrednost evra porasla za jedan dinar, dok je u naredne dve nedelje uvećana još za 30-ak para. Iako su ekonomski eksperti krajem prošle godine prognozirali da će jak dinar biti održavan samo do izbora, guverner NBS Radovan Jelašić u intervjuu Beti tvrdi da je sve ono što se u protekle tri sedmice dešavalo na tržištu isključivo posledica ponude i tražnje za devizama, baš kao i mesecima pre izbora. „Trenutni rast deviznog kursa, odnosno slabljenje domaće valute u odnosu na evro, nije posledica izbora, već povećane tražnje za devizama koja je sezonskog karaktera i karakteristična je za januar baš kao što je i veća ponuda deviza i potreba za dinarima uobičajena krajem svake kalendarske godine“, objašnjava Jelašić.

Januarske tendencije

Da je reč o sezonskim kretanjima na finansijskom tržištu pokazuje i kursna lista s početka prošle godine. Naime, 2006. godina dočekana je sa kursom evra od 85,50 dinara, da bi već u prvoj nedelji vrednost evropske valute skočila na 86,90 dinara – rast za 1,40 dinara po evru, ili 40 para više nego što je to bilo početkom ove godine. Sudeći prema kretanjima u prethodne dve nedelje januara, situacija se ponavlja, samo što je sada evro u odnosu na isti period lane ojačao za 30 para, a godinu dana ranije bio je „snažniji“ za četiri pare, ali u suštini tendencija je ista – dolazi do smirivanja rasta usled sve veće ponude deviza. Sa takvom procenom slažu se i menjači koji tvrde da po pravilu tek u poslednjoj nedelji januara ponuda deviza počinje brže da raste, jer „građani najduži mesec u godini krpe prodajući devizne zalihe“. Tada tek, posle dugog praznovanja, počinje i privreda nešto da radi, pa su joj za to potrebni dinari do kojih dolazi prodajom deviza i sve to neminovno utiče na kurs.

Da li će se i ovog januara uobičajena slika ponoviti ostaje da se vidi, a do tada analitičari ekonomskih kretanja moći će da se pozabave još jednim fenomenom vezanim za naše finansijsko tržište. Dok se svuda u svetu raspisivanje izbora na finansijskom tržištu reflektuje kroz pad aktivnosti, u Srbiji se sa približavanjem izbora ta aktivnost zahuktavala. Beogradska berza je tako objavila da je 19. januara postignut istorijski maksimum vrednosti indeksa BELEXFM koji je zaustavljen na nivou od 2.043,28 indeksnih poena, što je dnevni porast vrednosti za 4,64 indeksna poena, odnosno 0,23 odsto. Istovremeno, sredinom prethodne nedelje dostignuta je i nova istorijska vrednost indeksa BELEX15, i to na nivou od 1.859,53 poena uz dnevni porast indeksa od 7,57 indeksnih poena, odnosno 0,41 odsto. U poslednjem radnom danu pred izbore na Berzi su obavljene čak 1.144 transakcija, što je najveći dnevni broj transakcija zabeležen od juna 2006. godine ili duplo više nego što je bio prosečan dnevni broj transakcija na Berzi u 2006. godini. Očito je, dakle, da se politička neizvesnost ne manifestuje onako kako se to događa na svetskim tržištima. Ali, takva karakteristična kretanja nisu samo za finansijsko tržište, već i za zbivanja u realnom sektoru. Da je tako pokazalo se i prošle godine kada prekid pregovora sa EU nije doveo do smanjenja stranih direktnih investicija, niti je pogoršao uslove zaduživanja naših pravnih lica u inostranstvu, pa stoga nije ni došlo do smanjenja privredne aktivnosti niti slabijeg rasta GDP. Naprotiv.
No, kako upozorava guverner Jelašić, „Srbija troši politički kredit“ koji je po svemu sudeći na izmaku i zato je i za stabilnost finansijskog tržišta, ali i celokupnih privrednih tokova od izuzetne važnosti da posle izbora što pre bude formirana nova vlada koja će krenuti u nastavak pregovora o pridruživanju EU. Jer, kako tvrdi guverner, „stabilnost dinara na duži rok može se održavati samo ako se nastavi sa ubrzanim rešavanjem političkih izazova i ekonomskim reformama“ uz opasku da „mali korak na političkom polju sada vredi mnogo više nego veliki korak u reformama s obzirom na to da će od toga šta se bude dešavalo u politici u najvećoj meri zavisiti da li će ekonomski uspesi koji su do sada postignuti biti nastavljeni ili ne“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari