Foto: Dimitrije Blagojević

Očekuje se i uvećanje prihoda od poreza na imovinu, ali ne proporcionalno broju legalizovanih objekata, jer veliki broj njihovih vlasnika i sada plaća tu obavezu. Veruje se i da će nakon produžetka roka do kraja januara biti u svim sredinama završen popis nelegalno izgrađenih objekata, kao i da će Srbija končano postati uređena zemlja u kojoj divlja gradnja više nije moguća.

Za sada, prepreke postoje kod svakog od zacrtanih ciljeva. Niti je popis bespravnih objekata završen u zakonskom roku, niti opštine imaju dovoljan broj radnika da po predviđenoj dinamici završe ozakonjenje, niti se državna administracija uspešno bori sa novim investitorima koji grade bez papira, počev od već politički obojene dogradnje komercijalnih sadržaja u sklopu Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru, pa do anonimnog preduzimača iz beogradske Višnjićeve 2a.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 1,6 miliona bespravno sagrađenih objekata, od čega je do sada popisano tek 365.000, a ozakonjeno je svega nešto iznad deset odsto, 37.850. U opštinama se žale da nemaju dovoljno ljudi koji bi taj posao uradili prvo na terenu a potom kroz proceduru legalizacije. Neke od njih pokušavale su da interno, iz postojećeg sastava zaposlenih upute ljude u popis, ali su onda drugi redovni poslovi bili u zastoju.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrde da su svesni problema, i da je zbog toga lokalnim sredinama produžen rok za popis do kraja januara a za procedure ozakonjenja opštinama je odobreno da u naredne tri godine, do okončanja tog posla, privremeno mogu da angažuju ukupno 1.049 novih radnika.

– Napravili smo procenu koliko se ukupno objekata koji će ući u ozakonjenje očekuje u svakoj lokalnoj zajednici, određeno je koji broj predmeta bi dnevno bilo potrebno da se završi i na osnovu zahteva gradova i opština odobrili angažovanje onoliko novih radnika koliko su tražili, a negde smo čak i taj broj uvećavali – kaže za Danas Aleksandra Damjanović, pomoćnica u Ministarstvu građevinarstva.

Ministarstvo je objavilo i tabelu sa ovim podacima za svaku opštinu pojedinačno u kojoj je definisan broj novozaposlenih, koji će raditi po ugovoru o delu ili na određeno vreme.

– Mi smo se pri odobravanju angažovanja novih radnika rukovodili zahtevima opština i gradova, ali ćemo vršiti tromesečni nadzor i pratiti taj proces, tako da ukoliko neko završi brže, prestaće i obaveza angažovanja novih radnika, ako je proces negde u zastoju, odobrićemo nova radna mesta – kaže Damjanovićeva i dodaje da gotovo sve opštine imaju potrebne prostorne i regulacione planove na osnovu kojih je moguće razdvojiti privatne od javnih površina, što je osnovni uslov da bi se građevina ozakonila.

Ipak, i dalje nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih je lokalu odobravano angažovanje novih radnika i u tabeli između opština postoji značajna disproporcija. Tako će u LJuboviji svih 18 činovnika koji su sa „pojačanjem“ predviđeni za taj posao, dnevno rešavati ukupno 3,3 predmeta, ili svako pojedinačno nešto više od pet za mesec. Od 20 čačanskih službenika, međutim, očekuje se da svakog dana savladaju više od 80 ozakonjenja, ili četiri predmeta po zaposlenom na dan. I Čajetina će imati šest službenika za dnevno 3,2 slučaja, Ćuprija osam za pet ozakonjenja, Blace devet zaposlenih za dva predmeta dnevno. S druge strane, u beogradskim opštinama na tom poslu radiće 145 zaposlenih koji dnevno treba da ozakone 420 objekata ili svako od činovnika gotovo tri fascikle za dan. Stručnjaci ističu da će se tokom angažovanja novih ljudi, opštine suočiti i sa problemom njihove obuke, jer je reč o prilično specifičnoj proceduri, a kako će mnoge sredine biti prinuđene da to povere zaposlenima koji taj posao već rade, očekuje se i dodatni zastoj u prvim mesecima naredne godine.

Izgubljeni predmeti

Našem listu javio se jedan Beograđanin koji tvrdi da više od četiri godine, još po ranijem zakonu, pokušava da legalizuje sobu od 15-ak kvadrata koja je kasnije dograđena na inače legalno sagrađenoj kući. „Jedno vreme sam dolazio svakog meseca. U kancelariji, gde su sedele službenice između brda papirnih fascikli, stalno su tvrdili da ne mogu da nađu predmet, ali nisu želeli da mi o tome daju pismenu potvrdu. U nekoliko navrata su formirali novi, pa bi ga ponovo izgubili. Tek kada sam zatražio da dođe načelnica, pronađen je moj zahtev, ali posao još nije završen“, tvrdi taj čitalac.