E-trgovina prošle godine porasla za 200 do 400 odsto 1Foto: EPA-EFE HAYOUNG JEON

Ako se može reći da je nečemu pogodovala kriza koju je početkom prošle godine izazvala epidemija virusa korona koja još traje onda je to elektronska trgovina.

Više nego obično ljudi su pazarili onlajn garderobu, ali pre svega hranu koja je u nekom trenutku beležila rast od veći od 200 odsto, dok je prodaja odeće i obuće rasla 100 odsto, tehničkih uređaja za 50 odsto. Tako je prihod od e-trgovine u Srbiji prošle godine, prema podacima Statiste, bio 395 miliona evra, a kupaca na internetu bilo je čak 3,3 miliona.

„Protekla godina donela je jednu veoma pozitivnu stvar, naučila nas je da možemo da menjamo navike i da nešto što ranije nismo mogli da razumemo sada postaje naša normalnost. Kupovina onlajn postala je prvo neophodnost, a zatim i normalnost“, kaže za Danas Zorana Milidrag, predsednica eCommerce Asocijacije Srbije. Mnogi ljudi su sticajem okolnosti, zatvaranja radnji, kako kaže, prvi put probali kupovinu preko interneta i veliki broj novajlija prihvatilo je e-trgovinu kao novu normalnost. Milidrag ističe kako se promenila svest i kupaca, ali i svih onih koji nisu verovali da e-trgovina funkcioniše u Srbiji.

„Da li ima problema, ima baš kao u svakom segmentu poslovanja samo što se u e-trgovini dodatno sve više vidi. Verujem da je 2020. godina koja je zauvek promenila e-trgovinu u Srbiji“, napominje Milidrag.

U zavisnosti od stepena razvijenosti digitalnog poslovanja rast kod već postojećih trgovaca prošle godine, kaže ona, kretao se između 200 i 400 odsto.

„Beleži se i veliki broj novootvorenih internet prodavnica. Moram da napomenem da je za ozbiljniji rast prodaje bila potrebna ozbiljnija priprema. Kompanije koje su imale razvijene procese, dobar web shop i efikasan tim uspeli su da preskoče i nekoliko godina organskog rasta. Putem e-trgovine najviše se, kao i svuda u svetu, prodaje tehnika, odeća, obuća i knjige“, naglašava naša sagovornica i dodaje da je tokom lokdauna u prvi plan izašla prodaja sprava za vežbanje kod kuće, suplementacija i hrana.

E-trgovina prošle godine porasla za 200 do 400 odsto 2

Zorana Milidrag kaže da je najbolje što se desilo to što je „prinudni“ rast doveo i do dugotrajnog rasta, ali i većeg očekivanja kod kupaca.

„Dobili smo ono što želimo, a to su kupci – sada je na trgovcima i svima drugima koji učestvuju u e-trgovini da te kupce zadrže svakodnevnim unapređenjem svoga poslovanja“, ističe ona. Milidrag kaže da preko interneta svaki proizvod može da se proda dokle god kupac vidi svoj benefit u tome, a da je na trgovcu da prezentuje proizvod na najbolji mogući način.

„Ukoliko imate loš web shop i lošu uslugu, ni najbolji proizvod neće vam se prodavati. Meni je veliko iznenađenje, a i veoma sam ponosna na to što su kupci nastavili da kupuju online i nakon otvaranja fizičkih radnji. To je prava pobeda svih nas koji već dugi niz godina ulažemo u unapređenje ecommerce-a u Srbiji i regionu“, ističe Milidrag.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj kupaca na internetu je kupovao odeću i sportske proizvode (52 odsto) i sportsku opremu (26 odsto), petina kućne uređaje, nešto malo manje kompjutere, tablete, ali i nameštaj i igračke. Više od osam odsto kupaca na internetu naručivalo je hranu iz restorana, zbog čega su kompanije koje se bave dostavom mogle da se pohvale napornom, ali uspešnom godinom.

„Prošle godine smo višestruko porasli u odnosu na 2019. godinu. Na žalost, tačne podatke ne smemo da delimo zbog prirode posla, jer radimo u veoma konkurentnom okruženju, ali rast zabeležen tokom vanrednog stanja je nastavljen i kasnije“, kaže za Danas Marina Mandić, marketing menadžer u kompaniji Wolt. Ona napominje da se i dalje najviše poručuje restoranska hrana, ali i da se sve veći broj korisnika opredeljuje i za namirnice iz marketa, kozmetičke i druge proizvode koje su dodali na aplikaciju tokom prethodne godine.

Ova kompanija je pre nekoliko dana otvorila dostavu i u Subotici, ali su zbog širenja posla uveli i opciju plaćanja gotovinom.

„Narednih meseci čeka nas proširenje na druge gradove u Srbiji, a cilj nam je da do kraja 2021. postanemo One stop shop, gde će korisnici moći da poruče sve što im je potrebno, a što će im biti dostavljeno za 30 do 35 minuta“, ističe Mandić iz kompanije Wolt koja zapošljava 2.200 ljudi u 23 zemlje širom sveta.

Onlajn trgovina raste i u Evropskoj uniji, gde gotovo 90 odsto stanovnika starijih od 16 a mlađih od 74 godine koristi internet. Samo jedan od 10 stanovnika u Holandiji, Danskoj ili Velikoj Britaniji prošle godine nije kupovao preko interneta, više od 80 odsto građana Nemačke, Švedske, Irske kupovalo je onlajn, dok su zemlje sa najmanje onlajn kupaca Bugarska (42 odsto), Rumunija (45) i Italija (49). Iako je Rumunija među zemljama u kojima je elektronska trgovina najmanje rasprostranjena ona poslednjih godina beleži i najveći rast u EU od čak 27 odsto, a ovaj vid kupovine raste i u Hrvatskoj, Češkoj i Mađarskoj.

Prema podacima Eurostata, čak 64 odsto kupaca u EU se opredeljuje za garderobu, obuću, na drugom mestu su filmovi i serije koje je „skidalo“ 32 odsto kupaca, slede dostave iz restorana i keteringa (29 odsto), zatim ide kupovina nameštaja, kozmetičkih proizvoda, knjiga i časopisa, kompjutera i mobilnih telefona i muzika.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “E-trgovina prošle godine porasla za 200 do 400 odsto”

  1. To dovodi do pada zaposlenosti. Zato sto necemo da izadjemo i nesto kupimo ljudi gube posao. A sto se Amazona tice, ljudi tamo prelaze 10 km dnevno na poslu da se gospoda usluze. A pritom im onaj meri stopericom za koliko su u hangaru nasli proizvod koji su gospoda naručila. A gospoda ne misli da ce i do njih doci to isto..

  2. Bravo, Borise! Posle ćemo se čuditi što su se pozatvarale radnje u kojima smo, zapravo, mogli da vidimo da li nam se nešto dopada, ili ne! Što se tiče toga da na zapadu 90% stanovništva kupuje preko interneta: čitav niz stvari vi tamo više ne možete drugačije ni kupiti (avionske karte, međunarodni vozovi itd.), te je u tom smislu taj podatak nema mnogo smisla.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.