EU i SAD hoće da Srbiji pokažu da Kosovo „nije džak za udaranje“

Kosovski budžet, s druge strane, nije uzdrman jer su najveći deo srpske robe zamenili proizvodi iz EU koja je samo za prva četiri meseca ove godine zaradila od izvoza na Kosovo 120 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine. Za to vreme, kako su pokazali podaci kosovske Agencije za statistiku, uvoz iz Srbije smanjen je za čak 132 miliona evra.

Uprkos podacima koji pokazuju da je najviše koristi od taksi imala EU, pre svih Nemačka i Grčka, ali i mnoge druge zemlje članice među kojima su neke i duplirale izvoz na Kosovo, analitičari sa KiM i iz Srbije smatraju da je ovo i dalje, pre svega, politička mera. Postavlja se i pitanje da li bi eventualno pritisak iz Brisela na Prištinu da ukine takse bio veći da, na primer, zemlje članice EU nemaju ovako opipljivu finansijsku korist od ove mere.

– Ne verujem u tu priču, jer taj rast izvoza zemalja članica EU na Kosovo je toliko beznačajan kada se gleda na pojedinačnom nivou – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Mera je, napominje, isključivo politička i namera kosovske vlasti kada su uvećane takse bila je, kako kaže, da se nešto iznudi od Srbije.

– Pad izvoza Srbije na Kosovo je veliki, ali i taj izvoz da ne zaboravimo, činio je tri odsto od ukupnog našeg izvoza, što nije toliko značajno. Uostalom, verujem da podaci Agencije za statistiku Kosova nisu potpuni i da bi stvarni izvoz Srbije na Kosovo bio mnogo veći da je u te podatke uračunato sve što je od proizvoda ušlo na teritoriju Kosova – ističe Arsić. Dobar deo proizvoda, kako kaže, ušao je na Kosovo iz centralne Srbije ilegalnim putem.

– Oni koji idu dole kažu da srpske robe i dalje ima na Kosovu, ali to se svakako ne nalazi u njihovoj zvaničnoj statistici – napominje Milojko Arsić.

Za predsednika Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušana Janjića ova mera predstavlja pokušaj EU i Vašingtona da skrenu pažnju Srbiji da je Kosovo država, a ne bokserski džak koji ne zna da uzvrati udarac.

Janjić kaže da Kosovo zaista ne beleži pad uvoza i da njihov budžet ne trpi zbog taksi koje su uvedene Srbiji i BiH, te da su mere najviše pogodile male proizvođače na jugu Srbije, pre svega, ali i male prodavce.

U oceni toga da je EU glavni profiter od taksi uvedenih Srbiji treba biti obazriv, upozorava Janjić, ali sigurno je i da, kako kaže, velikim multinacionalnim kompanijama, koje rade i u Srbiji, takse odgovaraju jer je Srbija „izbačena iz igre“. Kosovo je, napominje, imalo i konkretan motiv za uvođenje mera, jer kosovski proizvođači iako ih je malo nisu imali prođu na srpskom tržištu. Uvođenjem taksi, s druge strane, prekršen je princip slobodnog tržišta i zato je ova odluka kosovske vlasti, kako kaže Janjić, prevashodno politička.

– Suština nije bila da se zaustavi silna Dačićeva diplomatija ili to što Srbija nije dozvolila ulazak Kosova u Interpol. Siguran sam da većina kosovskih političara ni ne želi da uđe u ovu organizaciju. Suština je da na ovakav način i EU i Vašington skreću pažnju Srbiji da je Kosovo država, da ne bude da im samo oni to stalno ponavljaju – napominje Dušan Janjić.

On, kako kaže, ne bi ulazio u to koliko bi ove mere mogle da potraju jer su kapaciteti igrača nepredvidivi, a veza između političara i stranih kompanija od kojih dobijaju provizije izuzetno jaka.

Direktor kosovskog Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi kaže da su takse političku svrhu zasigurno opravdale, „jer kao što vidimo, predsednik Srbije kuka na sva vrata da se ukine taksa“.

S druge strane, kako kaže, zvaničnici MMF i Svetske banke nedavno su tokom posete Kosovu rekli da je taksa od 100 odsto uticala na povećanje cena na kosovskom tržištu, ali i da je uvoz robe iz zemalja EU na Kosovu povećan.

– Ako analiziramo taksu kao političku odluku, onda je ta odluka opravdana, dok sa ekonomske strane realno gledajući jeste uticala na siromašne porodice, ali ne i na biznismene i industriju građevine. S obzirom na to da u poslednje vreme nemamo snažan pritisak iz EU, kao na početku kada je taksa uvedena, nekako se stvara utisak da i EU ima povlastice u ekonomskom smislu od uvođenja takse – naglašava Fatmir Šeholi.