Evropska unija ubrzava tempo na Zapadnom Balkanu 1Foto: EPA/ JULIEN WARNAND

Nakon što je Kina ušla u ozbiljne infrastrukturne investicije u Srbiji (i regionu) koje uglavnom finansira kreditima i koje zatim realizuju njene kompanije, nedavno je zaključen Vašingtonski ugovor koji bi trebalo da uvede američke fondove, a očekuje se i kompanije u ovaj region i to dobrim delom takođe u infrastrukturne projekte, da bi prekjuče Evropska komisija usvojila Ekonomsko-investicioni plan kojim se predviđa da se za projekte na Zapadnom Balkanu do 2027. godine izdvoji do devet milijardi evra bespovratnih sredstava i u narednih deset godina obezbedi garantni fond koji bi angažovao do 20 milijardi evra sredstava raznih međunarodnih finansijskih institucija, a pre svega Evropske investicione banke (EIB).

Sredstva EU namenjena su pre svega za infrastrukturne projekte koji povezuju region sa EU kao i zemlje regiona između sebe i za to će biti namenjeno šest milijardi evra.

Drugi deo će biti namenjen obnovljivoj energiji i izbacivanju uglja iz energetskog miksa za šta će se odvojiti 1,5 milijarda.

Dalje, ulagaće se u povećanje konkurentnosti privatnog sektora, digitalizaciju i tretiranje otpadnih voda za šta će biti izdvojeno još oko 1,5 milijardu evra.

Što se tiče infrastrukture ključni projekti se odnose na povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom i obalnih centara.

U projektima istok-zapad na Srbiju se odnosi „Autoput mira“ između Niša i Prištine koji je jedan od ključnih projekata i Vašingtonskog sporazuma, a u čijem finansiranju u srpskom delu već učestvuje EU.

Navodi se i Koridor 10 i da će železnička obilaznica oko Niša biti završena na vreme, kao i modernizacija železničke veze između Srbije i Hrvatske i Srbije i S. Makedonije.

Takođe se spominje i rešavanje uskih grla na Dunavu što bi moglo da se tiče Srbije.

Što se tiče projekata sever-jug spominje se modernizacija pruge Beograd-Bar, kao i autoput između Beograda i Podgorice tzv. Koridor 11 koji se takođe već uveliko gradi.

Takođe u ovom delu je i rehabilitacija pruge Beograd-Priština.

Kod obnovljive energije spominje se nekoliko projekata u S. Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu.

Zanimljivo je da se među projektima prelaska sa proizvodnje struje na ugalj ne pominju termoelektrane u Srbiji već samo izgradnja Transjadranskog gasovoda (TAP), gasna interkonekcija između Makedonije i Srbije, kao i transbalkanski koridor električne prenosne mreže kao deo interkonekcije između Srbije, CG i BiH.

EU planira i da proširi „talas obnove“ građevinskih objekata na Zapadni Balkan budući da zgrade troše 40 odsto energije na ZB.

Kada se govori o projektima o smanjenju zagađenja vode i vazduha na Srbiju se odnosi implementacija ekološkog investicionog programa koji se sastoji od modernizovanog sistema tretiranja otpadnih voda u velikim i srednjim gradovima.

Za jačanje konkurentnosti privatnog sektora namenjeno proširenje već postojećeg okvira za investicije na ZB gde bi 50 odsto investicija EU trebalo da ide u inovacije i zeleni rast.

U okviru tog projekta je i garantna šema koja bi navodno trebalo da u narednoj deceniji privuče do 20 milijardi evra.

Sa novcem EU dolaze i obaveze i u dokumentu Evropske komisije na više mesta navodi se da će zemlje ZB morati kredibilnije da se pozabave vladavinom prava, ljudskim pravima i jačanjem administracije između ostalog i kako bi se sredstva evropskih poreskih obveznika zaštitila od korupcije.

Navodi se i da je glavni faktor strukturnih slabosti ovdašnjih ekonomija slabo upravljanja, a posebno nedostaci u vladavini zakona i borbi protiv korupcije.

„Povećanje investicija i ekonomskog rasta biće moguće jedino ako se Zapadni Balkan čvrsto opredeli za primenu fundamentalnih reformi u skladu sa evropskim vrednostima“, stoji u dokumentu EK.

Takođe se kaže i da javne nabavke moraju biti u skladu sa pravilima EU, a izuzeci od javnih nabavki uključujući međudržavne sporazume da se primenjuju restriktivno.

„To će osigurati da korupcija u nabavkama ne ugrozi ekonomski razvoj, iskrivi tržište i svori neefikasnosti koje smanjuju konkurentnost, trgovinu i investicije. Ove reforme će takođe sprečiti zloupotrebu EU fondova“.

Ovde se otvara pitanje kako će balkanske zemlje, pa i Srbija koristiti ove fondove s obzirom da su i do sada imale više na raspolaganju nego što su mogle da povuku.

Mihailo Gajić iz LIBEKA ističe i da je EU do sada dobro kontrolisala zloupotrebu sredstava iz fondova, mada recimo u Mađarskoj je veliki deo novca iz kohezionih fondova završio u firmama u vlasništvu ljudi bliskih vlastima, ali formalno ništa nije moglo biti dokazano.

„Ako su mogli to da rade u Mađarskoj pitanje je kako bi bilo u Srbiji. Veliki infrastrukturni projekti često nose sa sobom političke pakete koji su nedostupni javnosti i ne znamo da li će se i ovde to pojaviti. Veliki problem u zemljama regiona su i međudržavni sporazumi, kao sa Kinom i Azerbejdžanom, kojima se zaobilazi domaće zakonodavstvo u vezi javnih nabavki. Sa EU fondovima mora se na tendere, a to je mnogo teže za nameštanje i to ne mislim samo na korupciju nego i trgovinu političkim uticajem. Očigledno EU pokušava da smanji uticaj Kine ovde tako što će reći, ako želite sa nama da sarađujete morate da smanjite saradnju sa Kinom“, napominje Gajić.

On ističe da izgradnja infrastrukture i olakšavanje trgovine ne koristi samo regionu već i firmama iz EU koje transportuju robu preko ovih koridora.

Međutim, bespovratne pare nose sa sobom i opasnosti. Gajić ukazuje da bi bilo bolje da naši mladi ljudi proizvode inovativne proizvode i prodaju ih na međunarodnom tržištu nego da se specijalizuju za pisanje projekata.

„U nekim zemljama posebno Mađarskoj i Poljskoj primećeno je da prisustvo fondova EU smanjuje nezadovoljstvo građana autokratskim vlastima i na taj način nenameravano im olakšava ostanak na vlasti“, napominje on.

Zanimljivo je i da će se sada više međunarodnih partnera „sudarati“ na nekim velikim projektima.

Tako se autoput Niš-Priština nalazi i na evropskoj i na američkoj agendi, a takođe i pruga Beograd-Niš.

Prekjuče je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će tražiti da EU pokloni polovinu vrednosti projekta koji ukupno košta dve milijarde evra ili će na tome raditi sa kineskom firmom CRBC.

Inače, to je delovalo kao gotov posao sa Kinezima pošto je u julu ministarka građevine i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila da je „u pitanju investicija procenjene vrednosti od dve milijarde evra, radićemo je sa kineskim partnerima koji imaju puno iskustva na ovakvim projektima“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.