„Mač sankcija bliži nego ikad“: NIS ove nedelje pred još jednom američkom odlukom

U sredu, 1. jula, NIS-u ističu obe licence. I licenca za operativni rad, koja joj omogućava uvoz nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), i licenca kojom je produžen rok za pregovore o promeni ruskog dela vlasništva između ruskog Gasprom Njefta i mađarskog MOL-a.

Jedan od sagovornika Danasa smatra da su sankcije NIS-u i isključenje ove kompanije iz SWIFT-a bliži nego ikada. Drugi je mišljenja da će američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija i ovoga puta odložiti uvođenje sankcija, navodeći kao razlog to što SAD ne želi da izazove energetsku krizu u Srbiji.

Podsetimo, NIS je pre nekoliko dana podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje licence za operativni rad.

Pre nekoliko dana je i OFAC ruskoj kompaniji Lukoil produžio licencu za pregovore o prodaji imovine do 25. jula, što daje izvesnu nadu da bi i NIS-u možda mogla biti produžena ova licenca.

U međuvremenu je portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio da Rusija razmatra prodaju većinskog dela vlasništva u NIS-u i da je o tome bilo kontakata i sa Srbijom.

„Bilo je kontakata, uključujući i sa Srbima, sa srpskim kolegama, ali, naravno, to su komercijalni kontakti, čiji detalji ne bi trebalo da budu objavljeni“, rekao je Peskov.

Analitičari u Srbiji često ukazuju na to da Rusija zapravo ne želi da proda svoj udeo u NIS-u i da tim procesom samo odugovlači.

Međutim, država Srbija je u izveštaju Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) navela da ima plan ukoliko pregovori između Gasprom Njefta i MOL-a propadnu, a između redova može se zaključiti da bi država, kao krajnju opciju, mogla da preuzme NIS.

„Ukoliko ovi pregovori ne budu uspešni, preduzećemo neophodne izvršne i zakonske mere radi rešavanja situacije na način koji bi omogućio ukidanje sankcija. U slučaju da Republika Srbija stekne vlasnički udeo u NIS-u, takva transakcija bi predstavljala sticanje finansijske imovine „ispod linije“ (below-the-line) i ne bi uticala na zvanični fiskalni deficit“, napisala je Srbija u izveštaju MMF-u.

U međuvremenu je i direktor i vlasnik kompanije „KFT Senator Treasury G.T.7 Dva“ iz Subotice Ranko Mimović izjavio da je uputio urgentno pismo predsedniku uprave Gasproma Alekseju Mileru, u kojem ga obaveštava da je spreman da potpiše NDA ugovor (Non-Disclosure Agreement) o poverljivosti radi kupovine udela te ruske kompanije u NIS-u.

„Spreman sam da 2. jula 2026. godine potpišem sa Vama NDA ugovor i da, najkasnije do 15. avgusta, počnemo izradu kupoprodajnog ugovora“, rekao je Mimović za Betu.

„Sankcije nikad bliže, Rusija indikretno potvrdila da nema pregovora“

Analitičar brokerske kuće IPOPEMA Securities Vladan Pavlović kaže za Danas da očekuje uvođenje sankcija, a u najboljem slučaju eventualno još jedan kraći rok.

„Ali je mač sankcija i isključenje iz SWIFT-a svakako bliži nego ikad“, smatra Pavlović.

Na pitanje da li bi produžetak licence za prodaju Lukoilove imovine mogao biti nagoveštaj da će i NIS-u biti produžena licenca, Pavlović odgovara odrično.

„Ne. Lukoil ne treba povezivati sa NIS-om, zato što je Lukoil neuporedivo veća kompanija sa neuporedivo većom imovinom i tržišnim prisustvom i značajem“, ukazuje Pavlović.

Naš sagovornik kaže i da izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da Rusija razmatra prodaju većinskog dela vlasništva u NIS-u tumači kao indirektnu potvrdu da se nikakvi pregovori ne vode.

„Baš onako kako je i izjavio – ‘razmatra prodaju’ – indirektna potvrda da se nikakvi pregovori o prodaji ne vode. Ako u nekoj navodnoj finalnoj fazi pregovora imate izjavu da se razmatra prodaja, to znači da od prodaje nema ništa“, smatra Pavlović.

Na pitanje ko bi mogao biti novi kupac NIS-a ukoliko se Gasprom Njeft i MOL ne dogovore, Pavlović kaže da niko neće biti novi kupac, zato što je, naglašava, više nego jasno da nema prodaje i da je nikada neće ni biti.

„Srbija će na kraju biti stavljena pred dva izbora – prinudno preuzimanje kompanije (uz kompenzaciju) ili propast i bankrot“, navodi Pavlović.

„Realnije odlaganje sankcija“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je u ovom trenutku najverovatnije novo produženje obe licence NIS-u nego aktiviranje punog režima sankcija.

„Američka administracija je do sada pokazivala visok stepen pragmatizma kada je reč o NIS-u, upravo zbog činjenice da kompanija predstavlja jedan od stubova energetskog sistema Srbije i regiona. Uvođenje sankcija bez prelaznog perioda moglo bi da izazove ozbiljne poremećaje u snabdevanju derivatima i finansijskom poslovanju kompanije, što nije u interesu nijedne strane“, smatra Mijušković.

Na pitanje da li bi produženje licence Lukoilu moglo da znači i produženje licence NIS-u, Mijušković kaže da svakako može predstavljati određeni indikator načina na koji američka administracija trenutno pristupa ovakvim slučajevima.

„Produženje rokova za Lukoil pokazuje spremnost da se vlasničke transformacije rešavaju kroz pregovore i tržišne mehanizme, a ne kroz nagle poteze. To ne predstavlja garanciju da će NIS dobiti novo produženje, ali svakako povećava verovatnoću da će se pregovorima dati dodatno vreme ukoliko postoji realna mogućnost postizanja dogovora“, ukazuje Mijušković.

Upitan da prokomentariše izjavu portparola Kremlja da Rusija razmatra prodaju većinskog dela vlasništva u NIS-u, Mijušković odgovara da ta izjava predstavlja važan signal da ruska strana više ne isključuje mogućnost prodaje kao opciju.

Međutim, ističe da to ne znači da je odluka već doneta, ali pokazuje da se i u Moskvi razmatraju različiti scenariji.

„NIS za Rusiju nije samo ekonomsko, već i geopolitičko pitanje, pa će konačna odluka zavisiti ne samo od cene već i od procene budućeg političkog i energetskog uticaja u regionu. Upravo zbog toga pregovori traju dugo i imaju mnogo širu dimenziju od obične tržišne transakcije“, navodi Mijušković.

Na pitanje ko bi mogao da bude novi kupac NIS-a ukoliko pregovori između Gasprom Njefta i MOL-a propadnu, Mijušković smatra da MOL i dalje deluje kao najozbiljniji kandidat, pre svega zbog regionalnog prisustva, razvijene infrastrukture i postojećeg iskustva u poslovanju na tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope.

Međutim, dodaje, ukoliko pregovori ne budu uspešni, nije isključena mogućnost, kako kaže, pojavljivanja drugih evropskih ili bliskoistočnih energetskih kompanija.

„Posebno je interesantna mogućnost da Srbija privremeno poveća svoje vlasničko učešće u NIS-u kako bi se obezbedila energetska stabilnost i stvorili uslovi za dugoročno rešenje. Formulacija iz izveštaja MMF-u pokazuje da država želi da ostavi otvorena sva raspoloživa rešenja i da je spremna da reaguje ukoliko tržišni pregovori ne daju rezultat“, naglašava Mijušković.

Zaključuje da je pitanje NIS-a danas mnogo više pitanje energetske bezbednosti nego pitanje klasične privatizacije ili korporativnog upravljanja.