Foto: EPA/ JASON SZENES

U ovom slučaju posebno je dobro što je završeno sa otplatom petogodišnjih obveznica u dolarima iz 2013. godine koje su vukle godišnju kamatu od 5,875 odsto, što je daleko skuplje od cene po kojoj se država danas zadužuje. Nakon ove otplate obveznica javni dug Srbije smanjen je na 54,1 odsto BDP-a saopštilo je Ministarstvo finansija, a dug u apsolutnom iznosu je bar za sada smanjen na 23,4 milijarde evra. Ova transakcija se pripremala i najavljivala mesecima ranije o čemu svedoči i izveštaj Narodne banke Srbije o stanju deviznih rezervi u kome se navodi da su one u oktobru povećane između ostalog i „… u sklopu pripreme za otplatu evroobveznice Srbija 2018, koja dospeva početkom decembra i za koju je država tokom godine najveći deo sredstava obezbedila iz dinarskih izvora“.

U valutnoj strukturi javnog duga, nakon ove otplate udeo dolara je smanjen sa 28,9 na 26 odsto. Sličnu akciju država je sprovela i prošle godine kada je otplaćena serija obveznica od oko 750 miliona dolara, ali i pre petnaestak dana kada su prevremeno otkupili 10 milijardi dinara trogodišnjih dinarskih državnih obveznica sa kuponskom stopom od šest odsto koje dospevaju 22. februara 2019. Samo na ime kamata za otplaćene evroobveznice godišnje smo plaćali 58,75 miliona dolara.

Srpskom budžetu ostale su za otplatu još dve serije dolarskih evroobveznica od 1,5 milijardi dolara koje dospevaju 2020. i dve milijarde dolara u 2021. godini. Posebno su opterećenje obveznice emitovane u septembru 2012. sa godišnjom kamatnom stopom od čak 7,25 odsto što je skoro trostruko skuplje od uslova po kojima se Srbija danas zadužuje.

U budžetu za narednu godinu predviđeno je da se država zaduži do 635 milijardi dinara, od čega 115 milijardi kreditima, 396 milijardi emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, a 119 milijardi dinara emisijom evroobveznica. Inače već nekoliko godina u budžete se ubacuje plan o emisiji evroobveznica od milijardu dolara, ali do nje nije došlo.

Madžar: Dobro je sve što smanjuje dug i trošak kamata

Ekonomista LJubomir Madžar ističe da otplata obveznica nije loša stvar jer smanjuje dug, a i trošak kamata u budžetu. „Dugovi se i uzimaju da bi se vratili i ako je budžetska situacija dobra kao što kažu onda je u redu vratiti kredite“, smatra Madžar.

I ekonomista Mlađen Kovačević se slaže da je to dobra stvar, ali da bi bilo još bolje da je otplaćeno prevremeno pre dve, tri godine.

„Svaka otplata kredita sa kamatom većom tri odsto je dobra, a posebno ako su kamate veće od pet ili čak sedam odsto godišnje. Bilo bi dobro da vratimo te skupe zajmove ranije, ali pitanje je da li poverioci pristaju na tako nešto jer nigde sada ne bi mogli da plasiraju novac pod tim uslovima“, napominje Kovačević.